Selo

selo umire,
još jedna cigla pada,
još se jedan razbio crep,
i bi pogreb u nedelju,
i kamion za selidb.
Onda onaj slabo plaćen posao u gradu,
još jedna ulica bez dece,
već od prvog,
a na jesen zatvaraju školu.

Selo umire mirno
kao
bolestan pas,
kao polja u jesen,
ne pušta krik,
ne pušta glas.

Odjekuje
poslednji pozdrav
kroz špalire praznih kuća,
dobro zabrabljenih prozoria,
i visoka trava u dvorištima.

Poslednji pozdrav,
tresu se staračka usta,
nekad su ovde trčala deca
dok sve nas nije
sustigla praznina u duši.

MC