Moj Otac Ratnik
Tanjuska-c
(na)
28. јануар 2015. у 21.32
Мој је отац ратник
Колиба му дом
Ко зна куд сад лута
У свијету свом
Прашти, грми, сјева
проходао мрак
страх низ врата лијева
злом одише зрак
А врата ће ђаволи
И на прозор крт
тату нитко не воли
тату воли смрт
Језу стреса шума
шуми вјетар плах
гдје је мирис рума
гдје је очев дах.
Умрли су отац
колиба и дом
али свијетом лута
душа им за мном
crncuga
29. јануар 2015. у 10.31
Slike udaraju. Slike čine pesmu. Čudo može stati u stih.
Pesma je kao žena, kao SEF (koji čeka). Teško se otvara, ali kad se otvori, sve samo padne u ruke.