Noći
damijan
(primenjeni matematicar)
18. јануар 2015. у 12.32
U dane davne, glupe,
Bese često manjak struje.
Te se bliznji oko svece skupe;
Pa se prica stara cuje...
Mama,tata,baba,deda;Deran sto je
Pos'o k gradu
Odlome po parce proje
Krenu pesme što se ,još ne znadu...
Tranzistoru iz budzaka
Koji dugo vidjen nije
Usija se zica svaka
Te napune baterije...
Sad je struje prepun kos.
Gle u atom covek virk'o
Sjaj i svetla kolko o's!
No...Ne vidi vise nikog niko.
sanak
22. јануар 2015. у 19.16
Hvala Damijane, takođe.
U poslednje vreme redje postiras svoje pesme. (????)
Bilo koju temu da obradjujes, sve je puno slika, boja, mirisa,metafora,poruka,brizljivo odabranih reci...i od početka do kraja
prisno i pitko.
Postoji još jedan vrsni pesnik (njegove pesme su „citale mene”), ali, i on sve redje piše. Steta...
