KOGA SMO IZGUBILI

Kada se Kijuk upokojio, Udruženje književnika Srbije i porodica primili su mnoge izraze saučešća, u kojima se, pored bola zbog gubitka jednog dragocenog „viteza vere” (Seren Kjerkegor), moglo videti i ono što su ljudi doživeli kao glavne Kijukove zasluge za našu kulturu.

Saučešće je stiglo sa svih strana gde Srbi žive.

Naš poznati italijanista Dragan Mraović uočio je da smo „izgubili važnog intelektualca koji je iskreno i s umećem branio srpske nacionalne interese”; pesnik Igor Rems ga je nazvao „velikanom srpske slobodne misli, jednim od najvećih boraca za Istinu i Pravdu Srpskog Naroda”; Božidar Mitrović, predsednik Regionalne društvene organizacije „Ujedinjenje Srba”, sa sedištem u Moskvi, naglasio je da je „srpski narod izgubio svog velikog sina”, a episkop Georgije Kanadski sa Srbima iz Toronta smatra da smo ostali bez „istinskog duhovnika i velikog mislioca”. Akademik Srboljub Živanović, veliki svedok istine o Jasenovcu, sa kojim je Kijuk sarađivao na opšte dobro, takođe se priključio izrazima duboke žalosti, kao i istoričarka genocida Bojana Isaković. Predsednik Udruženja srpskih pisaca iz Švajcarske Bratislav Živulović, je, u ime svoje organizacije i u svoje lično ime, potvrdio da je to gubitak za „celokupnu, modernu srpsku književnost”, a pesnik Veroljub Vukašinović je saučestvovao u bolu u ime Narodne biblioteke „Jefimija” i pisaca Trstenika. Jelica Roćenović ga je nazvala „čovekom jedinstvene dobrote, jedinstvene visoke svesti”, smatrajući da je naša književnost „izgubila svoju najumniju glavu”. „Svet se menjao, ali se Peđa nije okretao prema vetru”; čovek velikog duha, on je, kaže gospođa Roćenović, bio i plemić, pri čemu će njegova „vera i moral za nju ostati mera vremena”. Biljana D. Obradović i Džon Geri iz Nju-Orleansa su rekli da Kijuk „nikada neće biti zaboravljen”, a Milan Čelik iz Sveslovenskog komiteta Kanade smatra da moramo pokušati da sledimo njegov put. Ljubiša Simić iz frankfurtskog Udruženja pisaca „Sedmica” istakao je Kijukov „dubok trag” u domaćoj literaturi i doslednu borbu da nacionalnu stvar. Petar Milatović Ostroški iz Beča video je Kijuka kao „čoveka na svetloj stazi svečovečanstva”, čoveka „kome je Svetosavlje najveće duhovno zdravlje i najčvršće moralno uzglavlje”, a kome će buduća pokolenja „uvek biti zahvalna za ono što je viteški učinio za srpski narod u ovom neviteškom vremenu”. U tom duhu pisala je i Radmila Ninić iz Nemačke. I Anđelko Anušić je poslao svoje saučešće UKS, kao i Ivan Ršumović, u ime Književne zajednice Zlatiborskog okruga.

Oglasila se Vlada Republike Srpske u progonstvu, čiji je Kijuk bio savetnik i saveznik, svedočeći strašnu istinu o srbocidu u današnjoj, na NDH započetoj, Hrvatskoj.