Подигла се спаваћица до половине десне бутине, када сам подигла смрзнута стопала на клупу. Грејем их још хладнијим рукама. Фјодор пипну ожиљак

Имаш број седам на бутини?
Да. Када сам била мала, ујео ме је наш пас. Ћале меутешио да ме је ујео због жуте мајице.
Пси виде свет као црно- бели
Не бих се сложила са тим, Пси виде боје али само белу, окер, плаву, сиву и љубичасту.
Број седам симболизује твој цео животни пут,љубав и милост Светог Духа
Седам је боја у спектру
Седам је светих тајна, ђевушка маја.
Седам је смртних грехова Фјодоре.
Седам је дана у недељи.
Сањала сам да сам дрво, крушке
Листопадно дрво је свет у сталном обнављању, то је твоје умирање које води у ново рађање, нови живот, ново обнављање и васкрснуће. Да си била зимзелено била би бесмртна.

Склоних пишчев прст са ноге, спустих спаваћицу све до испод стопала.

Седе поред нас још један човек у мантији, тихо и неприметнто . Гледа у небо, изнад нас лете две беле гуске и гачу. Сетих се филма Андреј Рубљов. Погледа ме забринуто, тужним очима. Па то је он. Андреј. Његова туга ме боли, као и промрзла стопала.

Фјодор нас упознаје. Андреј буљи у спаваћицу, скида своју капу, ставља је на моју мокру косу. Лудило. Колена ми дрхте, усне су ми помодреле, хладно је као у гробу. Небо се осуло звездама, месец намигује. Река више не плови, залеђена површина одбија светло од уличних светиљки. Чује се звоно у даљини. Иконописац показује прстом, на сред реке стоје три бела коња. Као душе у магли, прошапута тихо. Лупкају нервозно копитама по леду из ноздрва им излази пара. Лепи су.

Снег и даље пада. Андреј гледа опет у небо. Гуске су одлетеле у ноћ.

Нема ништа страшније од снега у Храму Божијем, иконописац пусти сузу.