Pad
damijan
(primenjeni matematicar)
23. новембар 2014. у 20.15
Leteti se mora.
Ceznjivo oko gleda odapetu strelu
Kako?Ma nema zbora;
Il dosade bube gmizu po telu.
Svakom padobran ,isti.
Negde za oblake zakaceno uze
Od krpene svile carsav cisti
Ko zemlja crn il, boje ruze.
Jedino tako i pad , let.
Vetar prebira zapete strune
Svako svojih figura splet...
Jednom,leptir ode.Samo...Krilo ne trune.
damijan
(primenjeni matematicar)
25. новембар 2014. у 17.39
Dom
Plovimo...
Uzburkanim morima(I morsko pseto)
Ponekad...Navratis Plimo...
Pa na obali izba od peska,eto.
