Birao je mesto gde sedi sa vojnicku preciznost. Većinom među starcima
da ga bolje služe godine.Ako ih nije bilo, sedeo je na otvoreno mesto
kao hram u tudjini. Vise puta po 2-3 sata uz kafu I crni pogled koji
luta. Posmatrao dzunglu ljudi kako talasaju mutnim vodama. No, nije ga
bilo strah znajuci ko mu sudi.
Jednog dana sletela je ptica kraj njegovog gnezda pruzajuci slomljena
krila. Iznenadjen takvom posetom uzeo je kamencic mali da se odbrani
njene tuge. Nije smeo da gresi dusu pa joj dao komad milosti. Vracala
se vise puta ali njega nije bilo. Na njegovo mesto sada sedi golub
stari pevajuci zlo ne bilo.