I tako...



Subotom je Dr. Golc rado izlazio. Ponekad se radilo o dnevnom izletu u neki zanimljiv grad, drugi put o muzeju, odlasku u bioskop ili kakvom drugom kulturnom sadržaju. Svakom je mogao da kaže kako živi vrlo aktivno.

U poslednje se vreme Dr. Golc preko interneta intenzivno dopisivao sa svojim „distant friends”, to jest udaljenim prijateljima koje je i upoznao na mreži. To su sve bili zanimljivi ljudi, sa kojima je delio neka interesovanja. Tu i tamo, došlo bi do skoro intimnih poznanstava sa zanimljivim i nekonvencionalnim ženama, što je Dr Golc zvao „moje emocionalne investicije”. Nije da je od toga bilo kada ispalo nešto ozbiljnije, ali Golc se uvek nadao jer je po prirodi bio optimista. Naročito se nadao onda kada bi druženje na mreži dovelo do istinskog susreta. Naravno, bio je oprezan i tek nakon mnogobrojnih obazrivih emailova i telefonskih razgovora i utvrdjivanja zajedničkih interesovanja Golc i njegova mrežna prijateljica odlučili bi da se sretnu uživo….



Evo, danas, Golc se toliko raduje ovom izletu, budući da su i Marlena i on oboje usepešni, slobodni i bez partnera, željni da jedno u drugom otkriju skrivene aspekte sopstvenih ličnosti. Pa su odlučili da se nadju u M-u, veselom burgundijskom gradu, duge i zanimljive povjesti, poznatoj i priznatoj turističkoj destinaciji koja se subotom i nedeljom punila gomilama znatiželjnih turista željnih doživljaja, uzbudjenja i novih iskustava, koji su pre svega hrlili u šoping zonu, zatim restorane, crkve, koncertne podijume, muzeje, disko i noćne klubove okrenute neobičnom zabavama odraslih i usamljenih.

Jutros je Doktor Golc tako sišao sa voza na velelpnoj stanici u neogotskom stilu. Privlačile su ga te starine, debeli hlad i veliki vitraž u centralnom holu. Oduševljen činjenicom da je napustio svoju predvidljivu, samačku vikend šemu, odustao je od štednje. Naručio je luksuzni snek. Uz to, prinosio je povremeno šolju sa kapućinom ustima i otpijao ga u malim, odmerenim gutljajima, muljajući po ustima vrelu tečnost, analizirajući ukus i uživajući u aromi, čekaujući da Marlena stigne ekspresnim vozom.



„Svakako vredi videti M.‘, razmišljao je Dr. Golc. Lutati uredjenim ulicama, preći široki most za pešake, sesti u neki od otkačenih i romantičnih kafea… Naravno, posetiti, kao što je planirano, ovdašnju, na daleko čuvenu, prodavnicu bedževa i maskota. Marlenu nisu zanimali bedževi, ona je bila strasni kolekcionar lutaka koji su predstavljali junake iz stripova, recimo Betmena, Supermena, X-mana i drugih junaka . A Dr. Golc nije bio kolekcionar lutkica, za njega bi se moglo reći da je skupljao dobre knjige i dobru alternativnu muziku, ma šta to značilo. Dr. Golc je tiho uzdisao, mozgajući, a i kapućino je brzo popijen...



U M.-u je inače i sve lepo i uredjeno: tvrdjava, fasade, automobili, ulice, ljudi… Svi su nekako lepi, a ako nisu lepi, onda su mladi ili su stari ali OK i bogati i imaju stila. I sve je bogato i raskošno, šlag u čuvenim burgundijskim tortama, zavese i kitnjasto cveće u žardinjerama, lepotice koje paradiraju ulicama M.-a i sede u najboljim restoranima. I svi su srećni i poletni, a ako nisu poletni, onda su seksi i šire oko sebe skupe erotične mirise i stvaraju konstruktivnu atmosferu, pogotovo kada je vreme lepo kao danas. Eno, sa voza silaze čitave porodice, žure u kupovinu u nadi da će baš danas i baš tu pronaći neki proizvod koji im je preko ili naročito potreban. Nije to samo kupovina, to je doživljaj, to je subota kakva se pamti, kontrast onom disciplinovanom i predvidljivom životu tokom radne nedelje. Tako misle svi, zato i dolaze ovamo da troše novac, u tome je i smisao vikenda, možda i sam smisao života.



Najzad, Marlenin voz je stigao. Golc je uzbudjen. Postoje znaci raspoznavanja, on nosi torbu od smedje prave kože, a ona će imati tamno zeleni sako.



Golc prepoznaje to lice, upoređuje ga sa onim što je video na ekranu. Nema sumnje da je to ona. Odaje je neka strogost, odelo poslovne žene, evo čak i vikendom. To se možda dopada Golcu, nije siguran. Marlena ne prepoznaje Golca baš na prvu loptu. Tek kad joj on klimne glavom, tek kada se rukuju, oni razmene konvencionalnih reči.



”Pa, kako si putovala?„, pita Golc brižno.



”Super„, Marlena razvlači usta u širok osmeh. ”Samo neka deca, larmala su po vozu i tako…„



”I tako…„, kaže Golc.”