ОД НЕЧЕГ СЕ МОРА ЖИВЕТ

-Не памтим овакве врућине попе
- Ни ја Гаго, све ће ми се ово тешко стечено сало истопити
- А што јес, јес попе радио си на њему баш оно темељно
- Имаш и ти тај мали стомачић који ти се од старости осушио
- Није то од старости него од вежбања,каратеа...разумеш попо, једИНА моја љубав. Карате и Позориште у којем никад више нећу заиграти
- О, па ти си глумац Гаго. Нисам знао.Умјетник значи.
- Умјетник који је своју глуму оставио у рату, на рововима. Тамо сам сваку ноћ рецитовао и засмејавао рају. И сад сам себе засмејавам. Нема ко мене. Ено видиш ону малецку Кубанку. Мој број. Синоћ сам је засмејавао иако знам тек по коју реч на шпанском.
- Видим је а видим јој и другарицу.Истерале децу из колибе да би угурале она два Италијана. Срамота. Курварлук.
- Е немој тако попе. Од оних Талијана ће добити бакшиша да купе мало меса за оне сирочиће. А шта ће добити од нас двојице? Смешак од мене а прекор од тебе.
- Фуј саклони се и прекрсти се Гаго. Зар тако хлеб да се зарађује?
- Вас су учили једно а живот на жалост те јаднице учи друго. Види како су згодне, јесу мале ал су ко чигре. Могли би ми после Талијана, шта кажеш попе?

- Теби су вране попиле мозак или те ово сунце ударило у главу. Сад си ме наговорио да летујем на аутентичном кубанском месту и никад више.
- А оно прасе што су јуче испекли на плажи није било укусно?
- Наплатили су нам вичше него у хотелу
- А јебогати попе ништа ти не ваља. А види како је леп залазак Сунца
- А ти као мислиш о Сунцу а не о Талијанима и кубанским куравама. Гарант ће фасофати неку болешчину.
- Много ти попе размишљаш о радњи која се сад дешава у колиби. Чини ми се да ти знаш више од мене о тим прљавим радњама
- Гаго не будали, него шта би јуче са твојом изабраницом?
- Ма ништа. Засмејавао је, а када је требало да почнемо оне ствари би ми нешто жао. Мислим да је имала четрнаест година. Не могу ти то ја. Платио сам дупло а она се заплакала љубећи ме. Онда смо само причали. Пажљиво ме слушала. Причао сам јој како сам камионом убио човека. Био накљукан лековима. И где баш мени да подлети испод машине. Такве сам ти ја курате среће. Извини попе.
- Значи ништа од јебачине?
- Ништа. Јуче сам јој опростио, али не значи да нећу данас. Мрзим оне лепо обучене Талијане. Види их мајке ти у кошуљама, дугачких рукава, намирисани, нафрацкани. Ко пичкице.Шта жене привлачи. Беле панталоне и свежањ пара. Никад се нећу више женити. Чему? Чим нађем неку одмах се своде рачуни, ко шта плаћа, ко ће шта плаћати. Ко ће коме завући. Ма бјежи. Боље овако, сваки трећи месец на Кубу. Пустиш мозак на пашу ,јел тако попе?

- Не ваља ти то Гаго. Треба ти жена, види како си се осушио. Нико не треба да је сам. Е знам, сад ћеш рећи како ја још нисам ожењен. Има времена, млад сам.
- И добро подгојен
- Не зајебавај

Док су се њих двојица препирали, љуштећи пиво Кристал, деца босонога и насмејана су намерно шутирала фудбалску лопту кроз, прозор колибе где се дешавала главна радња тог дана. Један од црнопутих ,мршавих дечкића успео је прецизним ударцем да погоди тамо где је и наумио.Талијан, фрчкаве косе, преплануо у плавим боксерицама избаци фудбал уз разне погрдне псовке. Показа му руком оно што се не показује и пљуну за њим.

Гагу у моменту изнервира овај гест. Позва руком дечачића, даде му пет пезоса и затражи лопту од њега. Дечко се двоумио, то је његово једино богаство. Ипак узе паре и пружи Гаги лопту. Гага поцрнео од сунца, намести се па шутне из све снаге. Исто онако како је Сарајеву ломио комшијске прозоре

Из колибе се зачу галама и вриска.Талијани, изнервирани истрчаше. Кубанке су навлачиле скромну гардеробу и трчале за њима. Очигледно нису платили

- Ето попе мој видиш ову господу, оће да јебу па тек онда да плате.
- Гаго -ути мало мајке ти и додај ми још једно пиво.

Гага из пластичне кофе са ледом извади једну тамну боцу и зубима скиде чеп, меркајући ону малу којој вечерас неће опростити.