Untermenschen
(podljudi)

Ubijte nas,
časna gospodo
pospite nas
nekim otrovom,
olovom ispunite,
uranijumom oplodite,
sipajte na naše
krvave rane so,
evo
ubrizgajte i
polonijum
u sva
ona srca viška,
ona koja vam
ne trebaju
za transplantaciju
jer nisu po
standardu.

A mi ćemo
vam
i dalje
verovati,
slacemo
decu
kod vas u skolu,
jer vi ste najbolji,
a mi...
mi smo
samo
untermenschen.

Dopustite da
samo
još malo poživimo,
da vas
svakim otkucajem srca
još malo
obožavamo,
da složno biramo
vaše ljude
da nas vode,
da blejimo
za njima kao stoka,
bez posla i smisla,
da se kreveljimo
kao majmuni,
da sve kupujemo od
vas,
da se zadužujemo kod vas
i da nikada ništa
nemamo.
Jer i ne treba da imamo.

Dajte noževe
braći podljudskoj,
neka se mejusobno koljemo,
dok vi
gledate sa visine
i šta bi
molim drugo
i očekivali od
podljudi.

Pa i kada su
Tevtonci projahali ovuda
u potrazi
za Hristom
i
ljudskim mesom,
mi im odmah ponudismo
ime svoje
za robove
i sluge,
Sclavi i
Servi
Slavs
i Slaves.

Da, tako su nas zvali,
a danas,
svi se mrzimo,
mi, Untermenschen,
samo dodjite na istok,
naše sestre
i žene su
prijatne i spremne,
a muškarci
su pognuti i verni,
i poslušni,
rado čće poći
ako ih povedete u rat,
da ginu za neki
vaš
cilj,
dalek i nedokučiv.

Evo, svi naši
učeni ljudi
vas obožavaju,
oni su deo vas,
a mi nismo
deo njih.
Oni sve rade kao vi
samo da ne budu
kao mi.

I sve bi vam
oprostili,
za sve vaše
imaju
opravdanje,
oni sede po kafićima,
unutra je prijatno
i toplo,
odande gledaju
dok se gužvamo
u mokrim
i rasturenim autobusima.

To je tako simpatično,
naše postojanje
automatski
nekoga
čini
višim,
sjajnijim
i moćnijim
i velikim.
Pa kad nas pogledaš.
prosto ti je
milo
da ima neko
nas svetu
ko je ovako
pao kao mi
što smo pali,
mi
kojima to nimalo ne smeta
jer smo padu
ionako bili skloni,
već
se valjamo u ovom kalu
kao svinje
i kada se uzjoginimo
uštrojite neposlusne.
Bol nas najbolje smiruje
samo se okrenemo
i pojedemo
svoja
otkinut krvava muda
sa ove naše
plodne zemlje,
koja je sada
u stvari vaša.

MC