СРЖ

Тамо гдје се свјетлост порађа из звона
гдје се упредају света тајновања
понад манастира Светог Пантејлемона
Растко у келији снива своја ткања...

Околно је небо легло на маслине
никада ближе оном давно записаном
одавде се може у звијезде да вине
Растко са молитвом а Сава са раном..

И док скида кукуљ три пут се прекрсти
у Србију ваља још за праскозорја
на истој се руци завадили прсти
чије ли су ријеке оранице горја...

Замагљени поглед послат Хиландару
три сузе на грожђу Светог Симеона
још у живо море да убаци пару
и може Србији гдје ће бити спона...

Ноћ се бљеском гаси куда закорачи
и мирис тамјана просутог гдје прође
постао је сужањ да би био јачи
оног што ће једном с бившима да дође.

Клупко што се врти и што сије нити
Витлејемску звијезду по обзорју прати
сан из Ватопеда и псалми о бити
кандило и жезло вода и папрати.

Биљег у Трнову представ у Господу
Милешева огањ и свјетлост у гару
што никад не вене сјеменке у плоду
срж што вјечно сија од тад на Врачару.

М. Б. Р.