(Posvećeno našoj budućnosti)

Da sam imao to što ti imaš
ja bih sada ležao pod tvojim čizmama
sa osmehom zatečenog
zakocenut u rečenici dobrodošlice
i očima koje dišu u prazno


Da sam imao to što ti imaš
Boga bih pohodio svaki dan
hranio pse lutalice
ljude primao svakodnevno
i delio im nadu toplu kao hleb


Da sam imao to što ti imaš
ruku koju celivaju slabi
misao ispruženu poput sablje
reč jasnu i neporecivu
i ja bih sagradio kuću nalik hramu

Da sam imao to što ti imaš
sigurno bih se nasmešio nepoznatom
pustio ga u nedra svoga sveta
dao mu da pije čisti kiseonik
dok mu zavist ne padne na očnjake


Jer da si ti bio ja
i imao samoga sebe po vasceli dan
samoću ćuške i mrvice milosti
bez uspomene vredne pomena
znao bi šta ti je činiti

Gledajući plamen haosa
zgrabio bi zadnju šansu
objavio da postojiš
svoje pravo da budeš saslušan
pa makar i krvav do lakata


Mi smo braća po osećanju sveta
ja sam se bojao ti si ga voleo
a sada znamo da je život plen
i da je najbezbednije oteti bratu
jer je sa njim ubijen i gori deo tebe

Da si ti bio ja
i da stojiš u mrtvim suzama mojim
puneći ruke zlatom moje duše
sigurno bi fotografisao strašno mesto
svestan da nema veće kazne:


Od tvoje gluve glave na jastuku
ispod koga šapuće ubijeni
dok ti se deca igraju na prstima
deleci poklone koje si im doneo
iz prezaljenih i nestalih kuca.

ps
za onu kojoj do sada nisam posvecivao pesme, a ona cita li cita...i pamti