Ustajalo se rano. Fabricka sirena je svirala tačno u 6, a nama ima odavde sa sela bar pola sata do grada. U dva sirena svira kraj radnog vremena i onda još imaš kod kuce čitavo popodne i vece da se naradis. Dobro se zivjelo. Fabricka plata a vamo imaš svoju vocku, suvovinu, rakiju. Dosta kuca imalo je još djeda ili babu sa dobrom penzijom. E takvi nisu ni obradjivali njivu i drzali stoku, već zaoru malo baste pored kuce. Zimi je bilo nezgodno kad napada snjeg, moras na poso po mrklom mraku. Nije se tad cistilo, već jedan od nas ide naprijed i pravi prtinu, a mi ostali iza njega. Zimi nosas i kakvu stapinu sa sobom, jer vidis onde onaj pregib... To je vucji put. Tuda vuci zima izlaze iz sume i vijaju po selima.
Moj caca je prije pedeset godina kupio ovaj komad zemlje i napravio kucu. Meni uvijek ostalo zao sto nije napravio kucu dolje u ravnini. Nezgodno se pobro penjati, velik nagib. Pogotovu ljeti. Upece zvizdan,a ti još nešto vuces u rukama iz grada-oćeš dusu ispustiti. Još sam ja na pola brda. Možeš onda misliti kako je Peri. Vidis ona najgornja kuca, to je njegova. Jest da on ima najljepsi vidik i njemu gore uvijek neki vjetric pirka. Al ne bi se ja mjenjo. On je uvijek i prvi kretao na poso.
Ja taman zadrobim kruva u vareniku, kad ocujem Perine cipelice kako tabaju po asfaltu. Zato smo ga i prozvali Pero Petonjica. Meni je to znak, da je vakat, da moram pozuriti. Krenem ja tako jedno jutro, već dobro okasnio, uzmem biciklo da se brze dokotrljam do posla, kad na česti ide Pero.
- Dobrojutro komso, sto si ti tako uranio?
-Ma pusti, Soka prespavala.
-Ajde, penji se na sipku, još ćemo mi prestici ove naše.
-Ma, ne bi ja.
-Ama, penji se.

Zalaufamo se tako, Pero i ja na biciklu. Negdje dolje pri dnu brda, ugledam przinu po putu, prosula se sa kamiona. Pokusam da zakocim na vrijeme, ali biciklo ne slusa, prebrzo smo sjurili. Poce nas zanositi tamo-vamo, ljevo-desno. Prevrnusmo se u kanal pored puta. Gledam najprije po sebi jesam li šta prebio, prednji tocak se skroz iskrivio. Gledam po kanalu dje je Pero. U to ocujem Perine cipelice kako se brzo udaljavaju i Peru kako mi dovikuje

-Komso ako nadjes u tim gloginjama moju kapu,donesider mi je na poso.