Krajputaš
MC_
(Bihilist)
16. јануар 2014. у 13.50
Krajputaš
Selo sad je pusto,
niko tu ne živi,
u planini,
magli,
oblaci su sivi,
poljima još praznim
duša tvoja luta,
dok kameni spomen
stražari
kraj puta.
Ti si kao ratnik
na braniku
svoga sirotinjskog doma
i naroda svoga
poginuo davno,
ko besmisleni patnik
izdan i od kralja,
izdan i od boga,
u dvadesetprvoj
mrtav vraćen majki.
Tvoje oči plaču,
ali suza nema
da pokvase stenu.
Tako mlad si umro
i nikada nisi
ni dotako ženu,
potomaka nemaš
ni sopstvenog roda
selo ti je prazno,
istekla je voda.
U tom nemom bolu,
u samoći šume
mislim o narodu
što o sebi brigu
voditi ne ume,
kada ološ vlada.
Gde je onda?
Gde je bože
ta sanjana pravda?
MC
AleksaJ
(.)
16. јануар 2014. у 14.35
свака расплетена, расута коса
на свакој женској глави
је отворен пут
живима и мртвима
престаните
име јединога, залуду
у уста узимати
толико пута
како Вас није више
да ли од других
да ли од самих себе
стид и срамота
после толико векова,
деценија
Њега прозивате стално
као школарца
неверујетe? сумњате? стално !
после Васкрса, пре Распећа
он Вас издао?
Да не знате шта чините Вас је оправдао!
одувек треба само и једино
да је Ваш проблем
па одрекли су га се не само три пута
не спомињите и не сећајте га се, кад по Његовој речи не живите
баталите се тражења правде само и једино од Њега
поред толико нељудских закона и права
без саосећења човечијих
других и Ваших дела
када поправите шта сте направили
бићете вредни
да пођете стопама
да будете деца Његова пута
AleksaJ
(.)
16. јануар 2014. у 14.49
КРОФНЕ И ДЕЦА
Улетела деца код баба Руже у кухињу.
КРОФНЕ КРОФНЕ КРОФНЕ
Циче промрли носеви и прстићи.
Баки непријатно што је виде деца сву исфлекану
од уља, џемова, нагарабљену од смедеревца
док у паузи међу тура вангли
церове цепанице у огњиште гура.
Баш нешто виде сем слаткога теста.
Све поједоше у хипу и истрчаше на паперјасти снег.
Деда Милоје, иако ушинутих леђа
је свакога проверио да ли је обувен и ушушкан
и само је прошапутао
...Милице
када је и последња чупава глава
напустила топли
празни и пусти дом
