ко не воли тајне
у шпајзу
све тегле су бојом премазане
и слатке
и слане
никада незнаш шта је унутра
изненаџење
стакленке нису пуњене исто
неке по дну , неке до пола , неке до врха
тако да када отвориш
не само да не знаш шта
већ колико чега има
колико је плитко
дубоко
унутра
тајна
деси се да буде .. као у скаски ... ћупчићу постави се

... као ко је убица
ко је мрачном углу
иза завесе
кога прикрива та кринка

од чега је
и који је број кашика
тога
испод поклопца

Мислио сам уместо тегли да употребим флајке, дебеле, танке
... али још није почишљено од задње туче, све је пуно срче
па ко велим ајде да нарежам теглице дебелице ...
сад кад пишем ово, алтернативно су могле неке миричљаве свеће
и свећице ... илииии сапунчићи шампончићи за шарени балончићи
ма нема везе ... па и да ме оптуже за љигаво
ширеље патетике и романтике
проћи ће време смириће се страсти до неке нове
провале пакости панка готике

:)

светом влада вероватноћа
и статистика
без дубокога смисла
ипак са циљем повећања
хаоса, нереда
овде и сада јесте кафана ,
али могла је бити чајџиница,
а опет би била иста та ту лица
промени се, промењена је сцена
али правила су одређена
загарантован је исход
чудио би се
Бeeблеброкс Запход
када би ушао у свој
са погоном невероватноће брод
и уместо погона на 42
утврдио да све иде и шљака
и на другим бројевима

:)

Имам осећај да смо уствари сви на некој пешчаној обали.
Да онај влажан песак грабимо шакама и да полако исти са водом
цури кроз прсте. Пада на плажу и прави некакве облике...
а градитељи поносни велелепних здања замишљају од капи воде и песка
од тог емулзионага материјала, да су гараже вртови торњеви куле ...
све док не наиђе талас или таласи... све расточи као што кофа
логорску ватру загаси.
Сунце је зашло и баш је хладно. Видевши изравњану искрену
вољу и труд сваки од нас се осећа поприлично бедно и јадно.

Kad je već reč o kafani/kafanama, možda može da prođe i ova bas lepa vest

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:472763-Pariz-Zrno-humanosti-u-solji-kafe

Aleksa, prodji !

одох да сањам неке прошле
и неке непостојеће дане

moj hobi je internet i danas sam dosla do kraja interneta. Mogla bi sad da krenem po kafonama

eto vidis Aleksej kako ti odma bolje pišes čim iz spajza izadjes medj pasnjake, sljivike i livadeee

... мош и сложиш у прозу, стогова гомила
... моџда добијеш НИН-а
ал да корице будучега римејк дела дизајнира
не тетка већ стрина

:)

Casa de fados.

http://www.youtube.com/watch?v=A1UCgWBVpqU

Tanjuska,
čemu ljutnja? Pa, svako bira i kafanu i muziku i drustvo prema sopstvenim afinitetima, zar ne?

САЛУН ДИВЉЕГА ЗАПАДА

ИХАААААААААААААА
ЊИХИИИИИИИИИИИИИ
МУУУУУУУУУУУУУУУ

с а улице се чује, улети дечко на врата салуна, одмах викну ВИСКИ!!!

ма могао би бармен да услужи госта, да чанк није пропао кроз под
изједен термитима и годинама

младич сва прачњав,
тако да се не зна која је страна
севера ил' југа,

ЕЈЈЈЈ

довати се пракера
па мало се испљескај
довикује му са балкона дежурна кур...

пљас, чљус ... гле чуда, младић у
белом оделу , бела кравата, бели чечир, беле мамузе?

врти револверима ...
осећа ли се то мирис свеже печеног хлеба?

ГДЕ ЈЕ ОНО ЦРНО ЏУБРЕ, није бармен крив, кроз зубе стистнуте
изазов вири, знам он је, да му избучим за вентилацију рупе

у салуну тишина , мукла, а из угла из црних, ледених уста ,
промукла слова запловише кроз зраке сунца и зрнца прачине

момче ... напољу, оно стадо, баш муче ,
почто читав и исти немош нико опстати,
а услужен бити, ено ти флајке

па терај говечад даље, у три лепе пи... мате...

ИЗ СТАРЕ ШУМЕ

сећам се када сам мали жир била
код рођака је долазила једна брадата Ентина
причала је комшијкама, већ шибљикама, о старим добима

сваку реч њену спору, ја сам пила, причала је пар
реченица годинама, деценијама, није брзала, јер праве
речи траже времена да се кажу, а за шта не треба времена
то нема ни потребе ни смисла почињати и не вреди причати

после само једнога века добила сам свој сопствени глас
а Ентина је нетрагом нестала, навраћали су понекад ретки Ентови
а потом Орци , прљави Орци су дошли, секли, по наређењу и команди
Белога Чаробњака какав није требао бити

од тог времена ко залута у нама, у шуми ,
линаја , грана, у нашој сенци му суди ,
Хобити, полушани ... радознали, брзи, непознати
Ко су ти ? Све то на превару Орка личи !

ИЗ СТАРЕ ШУМЕ

у подножју
наслоњен на коренове
што сежу дубоко доле
у гвоздене и камене дружине планинске
положена је хобита глава
дотетурарла из долине, маглене
неразазнајем који је
па сви су ми исти
Полушани
погнуто му и једно и друго раме
било је
као да нешто претешко
око врата носи
док ка мени корачао је
сада спава
лице му је покрила вилин плашта копрена зелена
мрмља , уз стабло нешто мрмља, пребрзо и претихо
да разумем
да извучем трун смисла
прича о неким крчмама
и разазнајем из испрекиданих слика
где ми је све родбина
и једном рођаку , сада довратку, стоји хрпа естроген меса
од целог прстена браће сестара, око пропланка
настала гомила, од њиних широких плећа и витких грана
скуп
столова и столица
по њима седе хрпе опет ружичастога меса
Човека
по столњацима плеше нарамак тетстесерона
у устима му трепавица ружинога жбуна
пред још једним јангом
увредљивим, плесом лажни јин игра
јангу у устима обликована од ружинога стопала или струка
задимљена кврга
стварно неразумем
шта излази из уста
шаренога , чупавога
ако буде среће и времена
па кад се пробуди
можда сам са собом
проприча
можда ћу тада разумети
некада су Полушани за све што расте љубав имали
али су их променили
под теретом
у долини
у дубини
...у магли

„ Čovek si kad imaš snove ”
(A. Asante)

Tanjuska-c (na) - 26. septembar 2007. u 22.35 (registrovani član)

OTROVNA GLJIVA

Dosli smo sa maskama na licu
Bash kako je rekao:

Dodji ali samo sa maskom.
Svi moraju imati maske,
Neki zakukase glasno
Ali mudra glava resi zbrku celu
Seljak nek dodje u svom odelu

Stajali smo u shumi skamenjeni
Dok su nas dodirivali pogledi ognjeni
Glasno u gomili moj drug
Povika da se napravi krug.

Zveri, njegovi strazari verni
Njuskali su mahnito nasha tela
Dovukao je Mesec iznad Jablana
Zavezao ga je za sto prepun jela.

Gde je tvoja maska ?
Upitah ga glasno.
Razli se jeziv osmeh po njegovom licu
Kosu je zabacio jednim pokretom ruke
„Ovo je moja maska.”
Veceras ste moji gosti
Gljive vas cekaju na stolu
Ima ih na hiljade ko kosti
samo jedna je otrovna.„

Poznato lice sa maskom od smeha
Uputi mi poljubac sa dlana
Macem probodeno srce zasija od greha
Ova shuma nije ona znana.
Ne videh na brdu stazicu malu
Ni suncani proplanak, samo maglu
Mrak još nije pao a mracno je
Zima još nije a hladno je.

Zveri pokidashe krug I svaka besno
Potera po jednog od nas do stola
Na stolu smrdelo je meso presno
I cinija puna raznoraznih gljiva I boja.
Rekoh u sebi neću da jedem zasigurno
I odjednom osetih neodoljivu glad.
Stomaci pocese da zavijaju figurativno.

Gomila poce gljive u usta da trpa
I hladnim pivom da zaliva
Vepar uze presno meso da drpa
Pogledah ga: Pa on zaista uziva!

Bol u stomaku potera moju ruku
On skoci kraj mene se stvori
Ne obaziruci se na okolnu buku
Poljupcem hladnim usta mi otvori.

Uze jednu gljivu sa stola
Rece mi : progutaj ovu ljubavi
Skoro se osamutih od bola
Telo mi sasvim olabavi.

Odjednom suma nestade
Drugi predeo brzo izroni
Nestade maske, I on pade
Crkveno zvono poce da zvoni.

Crne senke ga zgrabishe
Velikim kosama zmahashe
Lice njegovo opet sinu
Pogleda me I nestade u tminu.

Pojavishe se andjeli na konjima vranim
Mesto shume tamne, livada je sada
Sjahashe I rekoshe da sve zaboravim
Mesto sreće ja bolno zaplakah tada.

Za ruku me uhvati jedan od njih
Povede me kroz kapiju gvozdenu.
Pricao je nešto al glas mu bejashe tih
Kao da me nešto udari po temenu.

”Dobro jutro lenjivice mala
Šta si lepo sinoć sanjala?„

Otvorih oci ugledah sobu
I njega kako trazi garderobu
upitah ga zabrinuto: Gde si bio
on se nasmeja: Svu noc sam pio.

”

Tu sam ja...samo Vas gledam kako pišete te vase pesmice...ja nemam nadahnuce pa samo cugam u cosku !

Posle dugo vremena uzivam citajuci ovaj forum, a da nema primitivizma i crnila. Samo prava knjizevnost i ...daj vina još!

РУСКА ЦРКВА
Tanjuska-c (na) - 12. juni 2007. u 17.05 (registrovani član)
РУСКА ЦРКВА

Град се топио на летњем јунском сунцу. Она је шетала градом, док јој се зној сливао низ чело и лице. Асфалт се испаравао а тежак мирис смога се ширио по целом граду. Неуoбичајена врућина за овај период, сигурно се спрема невреме. Недељом нема пуно људи на Улицама. Пролазећи поред многобројних малих радњица, пиљарница, ресторана и канцеларија налети на једнoг човека koj је сликао. Поред њега је лежао велики црни пас, који је дремао на летњој жеги.

Сликар је имао дугачку разбарушену косу и браду. Имао је сунчане наочаре и као да му није сметало што је са њега такође цурио зној. Стала је иза њега и посматрала шта се помаља на белом платну. Појавили су се обриси велике Цркве која је била недалеко од њих. Била је Руска што је лако било закључити по облику омањих купола. Понеки пролазник би погледао у пролазу али се нико није заустављао. Сви су били „busy” и јурили негде.

Она је пришла сликару са стране и рекла; „ Хaj”
Он је погледао узвратио са „Хaj”.
„Могу ли да помилујем вашег пса?” упитала га је.
„Не, не воли да га мазе.” pече он.

Она онда опет заћута. Мислила је у себи како је овај човек одбојан. А пас је био леп. Она воли животиње али нема могућности да их држи у стану, у овом великом граду. За животиње то није живот. Па , ни за људе, помисли она. Сети се своје велике куће у Војводини. и свих оних домаћих животиња и љубимаца.
Сада је та кућа празна, нико не станује у њој. Платно је добијало плавичасту нијансу око Цркве. Иако је још био дан сликар је Цркву сликао као да је Поноћ.

Месец се назирао високо изнад. био је пун. Небо је добијало љубичасту боју а наранџaста светлост се реливала преко купола. Мазао је четкицом енергично набацујући боје , на први поглед без икаквог реда да би се из свих тих неповезаних потеза рађала контура и облик.

„Лепа је слика” рече она .
„Није још готова, како може бити лепа?” одбруси он.
„Који намћор” помисли она да оде али није могла да одвоји поглед са платна.

Црни пас се одједном подигао, пришао јој и почео да маше репом. Она није смела да га помази али је почела да прича са њим на свом језику.
Сликар се окренуо И на руском рекао да разуме шта му говори.

„Хоћеш сок?” упита је
„Може”

Пружи јој сок у тетрапаку а из велико ранца који је лежао тик поред његове мале столице извади себи лименку пива. „Могао је и мени да да пиво” помисли она разочарано. Једна госпођа са шеширом na глaви je пролазећи угледала ту сребрно црвену лименку.

„Извините … на улици је забрањено пити алkохол.” pече она сва озбиљна у лицу.
„Па шта” oдбpуcи грубо сликар. „Гледај своја посла”
„Простачина” одгoвоpи она и продужи даље улицом.

Она се cмешкала и испијала је сок од јагоде.
Седела је поред њега и глeдала како сe платно испуњава бојама.
Сунце се спуштало са неба полако на хоризонт,

„Јел’ слика готова?.” питала је она
„Још мало” одговори ћутљиви сликар.

Кад је пао мрак, сликар је устао и стао је да се протеже. Почео је да скупља боје и четкице.
„Значи готова је. ” рече она нестрпљиво.
„Да ” одговори он.
„Хоћете сутра доћи да сликате на истом месту?”
„Не, наћи ћу себи друго место.”
„Како да вас нађем?” упита она.
„Прати свој инстикт” Рече он смејући се.

Иако је пао мрак сликар је и даље носио црне наочаре. Kада је све ствари стрпао у ранац, извадио је један бели штап.

„Идемо” помилова он црног пса, ухвати поводац и испред себе испружи бели штап.
„До виђења” рече он.
„До виђења” одговори она

Он крену и после пар корака окрене се ка њој. Пружи јој платно са црквом.

Месец се назирао високо изнад. Био је пун. Небо је добијало љубичасту боју а наранџaста светлост се преливала преко купола.

„На полеђини слике сам написао мој број.” Рече.
Киша поче да пада…топла.

damijan
(primenjeni matematicar)

11. februar 2009. u 09.32

Kocka

(O,kolk'o je zaradio para!
Taj lukavi pesnik;Varalica stara...)

Kad karta ga neće
Sto ništa ne cudi,
Ruku oprezno mece
Da sakrije jednu;U kosulju;U grudi...

Na stolu brdo je love.
Na coji,pokoja fleka...
Neki brka ostro ga zove:
Ajmo!Isp'o si mali!Drugi već ceka!

Da,partija prođe
I noc.Mesec negde,boje je cukra
On praznih dzepova kuci podje...
Samo sa damom;Krisom sto ukr'a.

ej aleksa odlično zafrkavas i parodiras ove sto su se furali da su neki pesnici i pisci. a samo nadobudni i kvazi erotika. daj isparodiraj sve da se nasmejemo brale. imao si onu sjajnu parodiju i prepev o nadripiscu! divna kafana. gde je gazdarica? lepo je videti i da se tanjuska vratila sebi!

Na mojoj slici Balkan i Evropa gore u narandzastoj vatri i crvenim odsjajem greha...

ma daj covece neki ljudi su nedavno uneli ovde prostakluk i netalentovanost progasili za vrlinu. ljudi sa prostackim nikovima...da ne idemo dalje. kada takvi nalete, pametni se sklone. to sam teo da kažem. tanjuska ima najbolje price ovde i treba sada da piše. to naglasavam.

pa ti covece pišes o svemu. nema kome nisi dohakao. mi ostali samo čitamo.evo i neki pisci prica su odustali. boje se da ne dobiju kompleks :)). samo ti pisi, nekako te manje ima u zadnje vreme a to nije dobro. a ti se tanjuska vrati pa kome hoćeš, evo možeš i aleksu dobar ste par... a minodora... kafanske ljubavi! nevine i ciste!

to i kažem. tanja i aleks, najbolji tekstovi i najbolji prilozi. a ti citis odlično. ja hvalim samo najbolje stvari.ali i kažem kada nešto ne valja, kao sto je bilo ovd svakakvih prostackih pesama o felaciju itd, a mnogi su cutali...eto!

недопада се
читаоцу
корица кљиге
футрола маркер број томова боја мемла подрума ширина балкона
конзумеру баш таман колико ти дато
превршаваш меру
значи ли ко је убица батлер или ико од у књизи лица
када је овако заплетена филигранска прича
битна је икоја или последња прва страница
и баш такав чиниш комплетну причу
јер без тебе таквога толикога толико
би било све
ово једно пусто
и стога не цело половно несавршено
место

AleksaJ
(.)
18. januar 2014. u 12.18

http://www.youtube.com/watch?v=9m7eFff8xHs

17. januar 2014. u 16.28
17. januar 2014. u 16.28
18. januar 2014. u 12.18
18. januar 2014. u 12.18

невероватноће се увек дешавају у пару
плешу, наoичглед смирено ритмичне, као ноте у валцеру
кажу да је слика и нас свега овога
на фронту ширења мехура великога праска

зарад себе све своје запалити и спалити
не једном чуо сам
некад жарка жеља сад тако
страна лична себична намера

толико мртвих !?
ма за ичију ( па и моју/твоју ) глад !!!

мењам у свако доба
страст за смех
http://www.youtube.com/watch?v=9EKLR894oMs
видим(о), слеп(о), све јасније што (те/су) ме учиш(м)/учили

свако ( и ти ) лети (ш)
и стварно иком не треба
ичији, још један, пад
http://www.youtube.com/watch?v=JiXnswDyZAQ

he he aleks i tanjuska! ljubav? strast? u minodorinoj kafani.

агатоне... пази ласер

http://www.youtube.com/watch?v=4x0vCLMhVpc

:)

Ili je nemir ilie je nemir..ili je strast ...ili je strast ...ima tog ovdje isuviseeeeee

e svaka cast! sve prsti od ideja, a ima bogami i dobrih stihova. jel vidite koliko je normalnije kada na forumu pišu ljudi koji ZNAJU o cemu pišu. Hvala za sve gornje plusice, vidim da se slazemo. Ajde tanjuska bre pisi, nedostaju tvoje price, niko da postavi.

Zacutala kafana ,... e ...es i ovu kafanu bez muzike i pesme

http://www.vijesti.me/kultura/ukradeni-pikaso-matis-modiljani-baceni-smece-clanak-41732

„Nekada su kafane bile središte života beogradske boemije. Istorija beogradske boemije posle Prvog svetskog rata vezuje se prvenstveno za Skadarliju. Decenijama kasnije ona je i dalje stecište modernih boema, ali već odavno nema više čuvenih glumaca i pesnika čija su imena neraskidivo vezana za nju. Uvek spremni na ujdurme, i dobro podnapiti, boemi su organizovali trke buva na gitari, hranili fraj supom, a još struji anegdota kako je pesnik Brana Petrović ubedio neku ženu da se struja dobija od čovečje ribice.

Vremenom će kafana postati samo središte društvenog, ekonomskog političkog i kulturnog života u Srbiji. Rekosmo, mesto zabave i dokolice, poroka i strasti, javnih debata, političkih i drugih svakojakih spletkarenja, kovanja zavereničkih planova i stvaranja umetničkih pravaca, doušničkih akcija, mnogobrojnih ljudskih uzleta i sunovrata.”...
--------------
Šta da ti kažem za moj Sabac, znaš li ko je nekad iz Luvra slao poljupce Malom Parizu? Ali moramo se sloziti s tim da vreme ne stoji, ide napred mi s njim i da uglavnom nikoga ne stedi... osim kafana. Ako ne onih nekadasnjih boemskih,„pesnickih”,ono onakvih kakvo je i novo vreme, ali, neunistive su...neunistive...

Kada svi kafanu napuste...dodje konobar i poredja case. Odmeri inventar, provetri ustajali pijani vazduh. Ne pali muziku jer je tisina neophodna za dovodjenja u red. Kada se sve to zavrsi konobar uspe sebi jedan vinjak i pusti pesmu

http://www.youtube.com/watch?v=6AhKwGhOMug

ja volim kafane, zato što tamo mogu da se uroljam ko lud, a onda prosipam pamet na sve strane.

piće i dobar razgovor. takođe, nađe se poneka riba. i tako to.

alo bre moderatori i maroderi.
oćete li da sredite naslov teme? na šta ovo liči.
ovako uspešna tema. kafane, kafne i kafe.
ne ide to tako.

„Često odem na CL, pogledam da li pišeš”...

Gde je to Minodoro? Odmah idem tamo! Ali, gde god da je - eto me.

ajde Minodora daj malo pesme. interesuje me (a i sve nas) da li te kada zaintesovao neko sa ovog foruma? onako i kao osoba i kao musko...to vazi i za sve druge forumase. samo, preskocimo folere i kvazi-pisce. kafana je pravo mesto da se o tome prica.

Pa ne misli on na ta nevina poznanstva Minodoro, kraljice kafane. Samo ne zna, patuljak, kako da se izrazi. Slabo je obrazovan..On misli, crnacki receno, jesi li se upalila na koga sa foruma ikad? (Zašto belci uvek eskiviraju prave reci?)

opa to padaju pretnje! blkinje su postal dirktne.

ajde ti malo otvori arhivu (dusu) kako vi kazete. jasno je da si ospasnica. pgotovo sto iznnadjujes sa afinitetom za odredjenu poeziju. a ja sam mislio da si „konzerva”.

Hajde, dugujes mi, toliko sam te zabavljao pre nekoliko meseci, doduse I ti mene

Sokantno je da se nik Minodora ne pojavljuje u svojoj kafani!Da li ona uopste postoji? Da li je promenila status i postala recimo monogamna liricarka? Ili kako se to već kaže u svetu belih sinjorina? Ili su je „kapi na usnama” o(d)mamile pa je zavrsila u nekoj pecini neandertalca. A zna se kako oni osvajaju. Gori su od moje rase.