...
искрено је
санак дете јагње
погледај га
верује
без труна сујете
оно верује
морам и ја, теби, Брате
мада пун зебње
јер његова је воља
да следим своје очи
...

кад ја одем у поље
и не вратим се
крај тебе ће лећи звер
и неће те појести

ПРОРОЧКА

сретне вести објављујем
без величине , обзнане, прогласа
трун свима спаса
свима са дахом живота
са погледом на
жутога, горопаднога змаја
белога медведа што је одбацио ( одран ) своју црвену кожу
вепра што змијски гледа са веном под оком
вашљивога белога орла коме оно друго око заноси ка кљуну

време пророка за Човека је давно прошло
чекали смо у пољу
брата
и ( а ) видели ( знали ) смо да није ( неће ) дошао ( доћи )
под немогужим дрветом
баобабом
афричко амазонским европским орахом
азијским манког
медитеранском смоквом
шљивом
у кори смо замало ирезали јединога име
уместо тога смо у глави ( или пољупцима )
на белој коли нацртали
будистичких седам нивоа што носи пагода
месец и звезду минарета
крст брода

крај је
прошао
старих нових завета
на једно ролну намотана је тора
са десна на лево преписан је Куraaан у име
јединог и једнинога и јединственога

из увета трулога лава
свима са напрстком мозга
у океану живота
свима са грлима, а без људима смисленога гласа

свет
од песка и бара
кучине и памука

са жарком надом да сам
први до последњега

миш

ја

ЦИЈУ