МИЛЕ БЛЕНТА И КАПУТ ОД ЗВЕЗДАНОГ НЕБА

Кад је Боро био мали, живео у селу неки Миле Блента, тако су га звали. Сви су причали да је мало ћакнут, а човек је писао песме за децу и правио сликовнице са неким чудним причама које одрасли нису разумели, ни схватали. Он је упорно слао своје сликовнице у Бања Луку али сваки пут би га одбили са образложењем да то нису едукативне ствари за децу, да су приче мало чудне и морбидне. Миле се чудио и поставњао сам себи питање, а како то да црвенкапа и вук нису морбидни, па тамо вук поједе девојчицу а дрвосеча му распара трбух и извади је живу и здраву. Како то? Постављао је он питање и тим стручњацима а они му нису одговарали.
Ипак је Миле Бленто наставио и даље да ствара и да дели сликовнице по селу и околини и цам их је осликавао. Тако је једна допала и до Боре па како још увек није знао да чита замолио је своју мајку која испрва није хтела да му чита али на његово упорно наваљивање ипак на крају пристаде. Бору су више одушевљавале илустрације Милетове али га је копкало и шта пише у тој необичној књизи. И прочита му мајка прво песму која је била увод у бајку. Она је отприлике гласила овако ( можете и сами просудити да писац и није био баш неки добар песник...али то ћемо оставити стручним лицима да сами просуде )

САН ЗИМСКЕ НОЋИ

И ове ноћи петао кукуриче
Месец се топи неприметно
Упадају они на почетак приче
А Он и Она се смешкају сетно.

Маказе су оштре иступили
Дане и ноћи хладне зиме
Кројили су и вредно ушили
У капут коме су дали и име.

Љубав су га понекад звали
један рукав је био плави, црвен други
Дугмад су од судбине кришом украли
Верујте сведок им је дрвени сто дуги.

Ушивали се дању срећу
На поњави мачак је спавао
Чак и ноћу уз воштану свећу
Љубавни мирис је испаравао.

Конци су им били Снови
Поставу су испеглали прво
Штоф стари а џепови нови
Испред прозора високо дрво.

Капут је био готов скоро
Зима се тужно повлачила
Сат је каснио и куцао споро
Она је звезде сјајне качила.

Упаде једне ноћи Туга
И поче да сурово пара
Стаде да се њима руга
Нестаде у пећи жара.

Дугмад је сву почупала
Конце је немарно покидала
Маказе је закључала
И све звезде поскидала.

Капут што су кројили
Није више постојао
Мачак се негде изгубио
Сат је потпуно заћутао
Месец се од жалости угасио
Несретан што је у ову причу залутао.

Боро се одмах заплакао, наравно због Месеца који се угасио и брзо је отрчао да погледа кроз прозор да се увери да је тамо на звезданом небу. И био је тамо, па се сав сретан вратио, ускочио у кревет и замолио мајку да настави са читањем.

Пошто је Туга све похарала, Зима је упала у њихову кућицу и Он и Она су се почели смрзавати. Несрећа, Беда, Пакост, Љубомора и Завист су после Туге све почистили, све поломили, све појели. Настао је прави лом. Он и Она су загрљени чекали да се смрзну, без ватре, без мрвице хлеба. И заспали су када је снег улетео кроз поломљена врата. Утонули су у дубо сан из којег нико није могао да их пробуди. Али њихова љубав је била велика и јака и два срца су грејала једно друго жаром који је тињао и није дао да се угаси.

Једна звездица коју је Туга очупала са капута је осетила ту жеравицу што тиња у њиховим спојеним срцима, пробудила се и винула неприметно у небо. Позвала је све остале звездице којима је прво испричала тужну причу о љубавницима чија два заљубљена срца пркосе свим оним неваљалцима који су их похарали и капут им опарали, пркосе иако су два тела одавно заспала и умрла од хладноће и туге.
Тада су се све звездице спустиле на Земљу, у облику капута којег су направиле за њих двоје...Капута од звезданог неба који су навукле на два смрзнута тела.
Неки ловци су видели те ноћи како су двоје љубавника загрљени и огрнути у неки чудни капут узлетели у небо. И тврде да се тада Месец пробудио и обасјао као никад до тада, велики и жут.

Боро се озарио...погледао у скицу коју је начинио Миле...капут сав прекривен звездама и њих двоје како лете у небо као да пливају загрљени. Како је то распалило његову машту. Те ноћи није могао дуго да заспи. Значи тако изгледа кад неко ко воли жарко умре. По њих долазе тад звезде да их огрну у капут и одведу на Небо. Почео је да слика...мачка..звезде...капут ...њу и њега и два срца. Оне неваљалце није умео ни да замисли, били су му безлични и сиви и једино је могао да их замисли баш као једну сиву мрљу.

О како је Боро тада зажелео да прочита и друге Милетове сликовнице. Од тада га није више задиркивао са осталом децом, нити му се ругао као остали сељани и престао је да га зове Блента. Звао га је само Миле. Прочитала му је мајка још пар сликовница, јер је видела да се Боро радује Милетовим песмама и причама.
Несретни писац и илустратор је после пар година умро, пијан, сам и несхваћен и у сиромаштву. Тада су га многи жалили и причали лепе ствари о њему а Боро је ћутао и знао да су и по Милета дошли да га огрну у капут... капу од звезданог неба.