„Gadna stvar ta ljubav, majku mu. Koliko to košta?”
(jedan dramski junak)

STA SE SVE DESAVA KAD SE JE.ES IZ LJUBAVI
/Inventar duše/

DIJAGNOZA

Iako tako ne izgleda, ja najviše volim filmove. Zato izbegavam da odgovorim na redovno pitanje odredjenih dama nakon onih stvari:
„Da li me volis”?

Jednom sam odlucio da odgovorim iskreno i rekao da volim samo filmove.

„Cuuj. A stooo?”

Smatram da u filmu nisi duzan da odgovaras za svoje i tudje postupke.

PROKLETO ZENSKO

Bilja je bila uzdrinka. Jedra, socna, bestidna... Proporcionalno lepa kolicini batina koje je kao šminku nosila izjutra dok je otvarala trgovinu u zgradi. Gazda, kako je zvala muza, imao je tri fetisa - da bije preventivno, da pije preventivno i da pokupi pazar preventivno, ali uvek u isto vreme.. Neka je blagoslovljen za ovo zadnje!

Plavušanka, u haljini na cvetice sa macama koje se trte, sasvim mirno je vagala voce i povrce, naplacivala bez greške i smejala se na način koji je kod mladjanog mene izazivao dve stvari - erekciju i konstantnu erekciju.

Bilja je imala između dve i tri banke i sestru upola mladju - Radu. Nije imala pojma ko je Milos Forman niti da lici na njegovu junakinju iz mog omiljenog filma.

„Ne gledam ja te filmove. Već one u ponoc, sto popovi brane! Gazda popusi cigaru. Ako mu se ne digne ugasi mi pikavac na ruku, a hoće nekad i dole ako je udrvenio od rakije. Meni je lakse da ga izdržim dok me povaljuje kad mislim na one frajere iz filma...” - pricala je Bilja.

Rano se udala sa 14 (udali je!), muž joj otisao u Švecu, tamo zaglavio...a onda je uzeo dever. To je kao nasledno pravo.

Bilja je imala trsave plavkaste lokne... Uskoro sam kupovao samo kod nje. Stalno joj premestao rajf da joj siske ne padnu na oci...

„Imam smedje okice. Ne idu uz kosu. Plava sam ti ja svuđe. A kad umrem i oci će da mi poplave” - tako je govorila uzdrinka..

Prvi koitus, mahnit ko i Bilja, desio se neplanirano. Već to je trebalo da me upozori da se desava nešto neobično…. Bila je natecena. Obrazi ko da ima upale zuba. Krv na laktovima. Gazda je opet „udrvenio”.

Bilja ulazi u magacin u dnu radnje da se umije nad lavaboom. Ogledalo raspuknuto. Naginje se preko mlaza. Planule butine.. Ruka ide pod haljinu. Druga na grudi. Mokra bluza od vode. Bradavice ko sečiva. Bilja je uska. Vrti guzovima. Uvija se. Toliko sam naget da udaram čelom u ogledalo svaki put kad se zabijem u nju.

„Jače, ...es ga, da me zaboli” - naređuje Bilja. Ona krvava, ja krvav. Lavabo cvili pod tezinom ruku i tela... Odjednom, Bilja peva!? „Na Bikavcu brdu iznad Visegradaaaaa!”. Kukovi joj rade. Pretvorio sam se u tecnost...

Ujutro čelo krastavo, modro... Gazda ubacuje jutarnje sledovanje u prodavnicu. Gura me u rebra poverljivo: „Guziš li šta?”

Opasavanje, kako je uzdrinka od miloste zvala ubitacne koituse u magacinu sa malenim, klozetskim prozorim, kasno navece, kada ostane sama u radnji, bilo je redovno. Bilja ne da da koristim prezervativ... „Ne mogu ti ja ostat trudna. Zato - pucaj!..”. Uvek je birala poze koje su je terale da psuje od bola.

Jednom je pobacala narance sa hrpe. Gazda ih dostavio malo pre toga. Celi pod pokriven. Tražila je da se skinem i legnem na ledja na narance. Bilja me opkoracila i malo u stranu smakla gacice. Jahala je uspravno, dizuci se do vrha i nazad. Otpljune, pa namaze rukom i opet u galop. Ledja su pucala. Pomerali smo se po magacinu kao na „pijanom brodu”...

„Oćeš jednu” - pita posle Bilja i samo iscedi narancu u usta, mlohavu, nagnjecenu.

Rada nam cuva strazu. Sedi na polici obliznje trafike. Bilja kaže da gazda zaskace i Radu kad ostane nasamo s njim. Zato ga je Bilja mlatnula peglom, a on joj stavio gajtan oko vrata, gurnuo glavu između vrata i zida i opasao... „Ne ...e on mene, ja ga samo pustim da misli da me ...e” - smeje se Bilja.

„Sto ga ne ostavis” - pitam... „A ko će da hrani mene i Radu? ”Ja„ - dizem joj siske. ” Ti? Vidi kako si se usukao!?.„

Lezimo goli. Biljine sise pritišću ko bolest. Jede jabuku. Prska me u lice dok govori: ”Ne valja ovo ništa! Neće bit dobro„...”Sto Biljo?„ ”Kako sto? Pa psujemo se iz ljubavi...„

PROKLETO MUSKO

Gazda je nestao čim se zapucalo. Bilju i Radu ostavio da mu cuvaju radnju. Ostavio i oruzje. Unutra pod vocem ”papovke„, pistolji...Bilja trazi da marsiram kroz magacin sa ”pucom„ preko ramena i da joj predajem raport...”Plava moja mackice, danas mi se digao za tri centa dodatno„...Ljubi me nezno u obraz... ”Sve ću ja sama, ne pomeraj se. Jel ti uvek vako crven ili samo s Biljom„ - pita me.

Pocele racije. Ne možeš iz stana po par dana. Bilja radi. Porucuje preko Rade da ne dolazim. Neki Agan sa lokalnom vojskom mlati ako imaš pogresno ime u licnoj karti. Nju navodno ne diraju. ...Kako da ne. Znam ja kako je ”ne diraju„.

Po noćisamujem. Pusim brlju, po tri paklice koje donosi Rada. Moja mater samo gleda i suti... Onda pocinju da stizu cele posiljke ”marlbora„, pa sveze vekne. Pusim, ali slabo jedem vekne. Ko da su namazane govnima. U Biljinoj radnji svako vece lumperaj...

”Ne dolazi, porucuje ti Bilja. Ona ne može da dodje, ima puno posla„, prica Rada. Ista je Bilja. Pocela da nosi minjake. Dan za danom...

Rada donela lubenicu. Vani kisa. Reze i cisti kriske. ”Neki Aganov telohranitelj oce da me povali. Nemam pojma šta da radim„ - prica Rada. Napet sam, besan..U stvari, isprepadan.

Pustam Radu da istrazuje po mojim gacicama. Gura ruku. Pipa...”Ovo da stane u mene? Ajde da i to vidim„..Kažem joj (u mislima): ”Nemoj, neću, idi dok možeš„. ..A u stvari već je stavljam u krilo i lizem od malog prsta do glave. Malo je muzgava po koljenima, sise su joj mrsavije od Biljinih...”Navali, nisam ni ja od meda„ - sapuce Rada.

U uglu zamišljam Bilju kako lezi na stomaku. Guzovi joj ko brda usred ravnice.

Rada bi se oprala. Nema vode... ”Idem da se mama ne naljuti„ - kaže... ” Kakva mama?„ ”Pa, Bilja„...”Bilja ti je mater?!?!„ ...”Ma rodila sa 15, onda je stari zaglavio vani, pa je gazda uzeo pod uslovom da budemo sestre. Kasnije nije dala da ti kažem. Bojala se da se ne naljutis pa da pocnes, ko i gazda, mene da zaskaces„...Onda ode.

Moja mater stoji u hodniku. Gleda i suti... To vece propustio sam najvazniji razgovor u zivotu.

Razgovor majke i kcerke.

ZAMIŠLJENE CIGARETE

Sutra dolaze Aganovi po mene. I pravo kod Bilje u magacin. Pun ko oko. Svega i svačega unutra. Bilja sa novom frizurom. Nema šiški. Preko obraza oziljak...To su gosti malo prepili? ...Bilja me pljuje u lice...

”Morao si da je opalis skote!„ ”Nisam znao da je tvoja kcer„...”Kreso bi je i da si znao!„.. ”A šta ti radis svako vece? Vozas Agana?„ ..Vozam da bi ti mogo da spavas u stanu, da bi ti mater dobila kartu da izadje iz grada.. Da bi mi povalio Radu!!!!”

Zove Radu da uđe... „Evo šta ćemo. Nisam navikla da dobijam ista besplatno. E, ima i ona da zaradi”... Ukratko, hoće da povalim Radu pred njom...

„Nemam ja para za to, Biljo”...„.Ja ću da platim, samo da te vidim” - vrišti Bilja. ...Šta ću ? Naginjem flasu...Ne mogu tako...Rada place... Malo zavlaci ruku dole, ljubi me u usta...Ništa...Bilja kaže: „...o si ježa za ovo!” ... Vracaju me (uz pratnju) kuci.

Nema ih sutra, nema ih prekosutra...A onda – ajmo u neki podrum… Kaže Aganov vojnik, inače komsija ( komsije to najbolje znaju).

„Bar da si kakav baja nego da te maramo zbog pice. Agan bi zbog one fukse preso i u četnike. Ovde ćeš je.at ježa...”.

I jesam. Nekoliko puta. Cipelarenje, pa đon na kiti, pa uvrnuta jaja ko vrat pred klanje. Ma kakva jaja – lubenice. Najteze je bez cigareta. Palio sam zamišljene...

Kasnije me pustaju. Izlazim. Napustam grad. Znam da je nešto zauvek poslo naopako, ali ne mogu da se setim šta.

ZBOGOM KURTONI

Žene brze stare. A Bilja je za tri godine ostarila 13. Toliko se nismo videli. Kaput do gleznjeva. Marama na glavi. Kesice na obrazima. Zubi pozuteli... Starica... Samo „lenonke” na nosu. Otkud? Rada dobila od nekih prijatelja.

„Jesi li za kafu?”... „Može”... „Jesi li se ozenio. Imaš li dece?”...„Nemam, ne mogu ih imati posle igranke kod tvog Agana.” ..„Ko to kaže, ...o mu pas mater?!”...„.Doktori”...„...es doktore, znam jednu travarku” - kaže Bilja..

Stan pun ko oko. „Zaradila sam” - kaže ponosno Rada. Bilja pali kandilo. Iz radija pice „Indeksi”:

„Pogledaj sad moja Hana, ovaj zivot, moja Hana.Gdje su tajne sve, gdje su nam sreća i radost...”.

Sedimo. Cutimo.. A gazda, eto, zaglavio - nestalo ga, kažu... Nešto kmeci iz druge sobe. „Unuce!” – smeje se Bilja. I Rada se smeska, ali nije previse zainteresovana da ustane i smiri dete.

„Ovako Biljo, htio bih da zavrsim onaj posao iz magacina. Znaš ono, kad se nije moglo...” – kažem opasno spreman.

„Nemas ti tu lovu” - uozbiljila se Bilja...„Ma kakva lova! Ako odradimo ono sto si onda tražila od mene neću ti polupati sve ovo. Imam kolegu da mi pomogne. Gori je od Agana” – pretim sa smeskom.

Rada ustaje: „Ajde da se raskusuramo! Ubodi mene, stara je imala operaciju, ne može vise ni da kaki normalno. Sve su joj razvalili tamo”...Bilja suti. Ne vidim joj oci...

Uvodim Radu u klozet. Ispred lavaboa... „Naguzi se i pusti vodu da tece” - naređujem... Laktom razbijam ogledalo da mi čelo udara u staklo... Odjednom, usred „radnje”, Bilja kuca oprezno... „Šta je, šta hoćeš?!”... „Zaboravio si kurton”...

Otvaram vrata. Ćutimo. Onda se zajedno smejemo. Od srca. Prvi put taj dan i zadnji put u zivotu zajedno.

Rada se karala „prva klasa”. Ali, nije bila ni za prineti Bilji. Tek kad je (u mojim snovima) Bilja zapevala „Na Bikavcu brdu...” uspeo sam da svrsim...

Ne svrsio nikad vise, dabogda!

INVENTAR DUSE

Par godina kasnije čitam u „najtiraznijim srpskim novinama” da je u tom i tom mestu u centralnoj Srbiji izvesna Biljana P. izbeglica, rodom iz..., u nastupu nervnog rastrojstva skocila sa kcerkom (zapravo sa unukom, samo ne znaju novinari) sa krova neke petospratnice. Kažu: „posledica bombardovanja, depresije itd”...

Rada je, pricaju poznanici, u Kanadi kod rodbine. Ne piše, ali redovno salje pare u zavicaj...Oni kojima se može verovati kažu mi da je ta prica sranje i da Rada ordinira između Herceg Novog i Budve.

Zalim sto nisam bio u mrtvacnici kad su oblacili Bilju. Ne toliko da bih još jednom pogladio mesto gdje su bile šiške uzdrinke.. Ne bih joj čak ni kapke izvrtao da se uverim da su joj zenice poplavile u smrti. U to uopste ne sumnjam.

Zeleo sam da joj dam prepolovljenu naranču. Polovinu u svaku ruku. Da se mrtva ima čega lepog secati….

ps
/autorizovano i u crnackom svetu, belci uveli takve zakone.