Mirkova sreća



Mirko uvek misli da su mu nešto zakinuli, nepravedno uzeli. Od kada zna za sebe stalno mu se čini da je u pitanju neka zavera, neko delovanje zlih, svemoćnih sila i ljudi protiv njega, sve sa ciljem da ga u nečemu spreče ili osujete da postigne uspeh kakav mu sleduje. U sredjoj školi su mu tako preoteli simpatiju, kasnije mu firma nije pomogla da dodje do kredita. Živi u malom stanu. Hiljadu razloga za brigu i frustraciju. Sa druge strane, toliko ljudi koji voze mercedese, trguju nekretnianama, letuju na skupim destinacijama, izlaze redovno po splavovima... Imaju naravno i ogromne plate... A niko od njih nije recimo pametniji. Mnogi ni fakultete nisu završili.



Tako razmišlja Mirko i ovog jutra. Dodatno ga nervira što nema kafe, što roletna zapinje. Obukao se. Prišao je prozoru i ponovo pokušao da podigne roletnu. Ovaj put je uspelo. Po navici pogledao je prema parkingu. Više puta u toku dana osmatra parking, plaši se da mu ne ukradu ili oštete njegova kola, njegov ponos, skroz novi „Logan”. Odahnuo je, kola su bila tu.



Niže, na ulici stajao je neki beli Mercedes. Odmah ga je prepoznao. To su kola komšije Stevana. Stevan je jedan od tih uspešnih, trgovao je nekretninama, obogatio se. Svi u susedstvu pričali su o tome, naravno i o Stevanovom belom Mercedesu kao o dokazu sveukupnog uspeha.



Mirko požuri da se skloni sa prozora. Nije mogao da posmatra beli Mercedes bez čežnje i muke. On je posedovao samo običan, rumunski Logan. Ni prineti sjajnom, veličanstvenom, made in Germanz, Mercedesu. Povukao se zato iza zavese i krišom posmatrao. Komšija Stevan kružio je oko kola, nešto se neobično dogadjalo. Mirko uze naočare da bolje vidi. Nema sumnje, komšija Stevan bio je u nekom problemu, čim je iz prtljažnika izvadio kutiju sa alatom. Gledao je Mirko kako Stevan podiže haubu i saginje se iznad motora. Slušao iz daljine kako komšija Stevan očajno i vrlo glasno psuje. Kroz glavu mu sinu jednostavan niz logičkih zakonitosti: Mercedesi se ne kvare kada su novi i to najmanje pet godina, Stevanov se ipak pokvario, Stevanov Mercedes nije nov...



„Znači tako”, razmišljao je Mirko, „pa on nije mnogo bolji od mene, to je polovan automobil, ko zna koliko je star, a ja ipak imam nov automobil i možda mi svi zavide...”



Povukao se iza zavese, beskrajno uživajući u prizoru. Svoju osmatračnicu nevoljno je napustio tek kada ga je žena pozvala da podju na posao. I ona se osmehnula kada se Mirko okreno od prozora ka njoj. Toliko mu je lice blistalo od nenadane i zaslužene sreće.



MC