Ja sam rečima vođen
kroz čitav život svoj,
i rečima gažen
sateran u nespokoj.
I svaka nova rana
jedan novi kraj
meni ponestaje snage
i životni sjaj.
I često se pitam
i pitam se zašto
ja nema sreće u ljubavi
Zašto?
Odgovor nema
niotkud ne stiže
a srcu i duši
sve teže i teže.
Zašto sam stvoren
i satkan od reči,
emocije koje niko
ne može da spreči.
Pomozi mi Bože,
daj mi zračak nade,
jer duša moja
u očaje pade.
Pomozi mi Bože,
daj mi neko svetlo,
da pobedim tamu
i ovaj mračni geto.
Nasamo sa sobom
u svetu tišine
duša opet strada,
duša opet gine.
Dokle, koliko
i kuda ovo vodi,
kada ću pronaći put
ka slobodi.
Slobodan od emocija,
lažnih osećanja,
od preteranog šarma
i ostalog sranja.
Od davanja lažnih
nada, obećanja
sve su to uostalom
neka druga stanja.
Nema tu iskrenosti
ni čistog morala,
čitava planeta
na ispitu pala.
Kriminalci, kurve,
političari, žene
sve se k'o avion
obrušilo na mene.
Ja ne želim više
da pod istim nebom
hranimo se svi
podjednakim hlebom.
Ja bežim odavde
dok sam još pod gasom
jedino se to
uračuna spasom.
Da izvučem živu glavu
i niske poene
jedino će tako nešto
ostati od mene.
Samo da s puta ne skrenem.