a i tih vina je bilo, sigurno još ima, raznih..., ona dobra! jaka 15.5 %, alc. a ima i crnih neznih od max. 11% alc. po 300 i nešto euroa, odma' te prenesu na polja „Van Gongovih slika” i to ona letnja... uh, kad se samo setim, ali, davno je to bilo...

http://www.youtube.com/watch?v=4eHqYtUDWio

Uf, to mi vise lici na rakiju, vina se piju polako.., bojim se pocecu da zamuckujem.

Hvala i tebi na postavljanju teme i diskusiji.

Nešto jako

Oću da napišem nešto stvarno jako
nešto što će da se pamti samo tako!
Izvini, ne mogu bez vina,
večeras mi ne treba bina.

Zato ću noćas da sanjam i pijem
u četiri zida smišljam i pišem
varljiva sećanja da izbrišem.
Oću da izbacim sve iz sebe
tako mi tebe, tako mi mene.

Oću da napišem nešto vrlo jako,
ali veruj uopšte nije lako.
Izgužvao mi se jedini sako
i prolilo belo vino
a ja pevam i dalje
sa moje slučajne bine.

Pišem još više i duže...
ej samoćo,
moj jedini druže!

tajka, pa nije samoća jedini drug,
ima nas...
---------------------

da ali

ona je uvek uz nas
i nikada nas ne ostavlja
i kada svi odu
i kada sve prođe
iako nezvana,
ona dođe.

Šta se krije ispod te povrsine od svetlosti sa „odbleskom” neba navedene kao „bez zvuka i znaka”?.. Pa, krije se jedna dubina u koju covek može da nestane i zauvek potone bez traga i glasa(ili pomena, ako je to nekom važno)

(NEDOPIJENA ČAŠA)

Moj omiljeni pisac, uvek sam voleo da ga čitam kad sam bio mali a i dan danas. (Treba se uvek potsetiti.) Pozdrav razgovornicima.

Ivo Andric:

Vino

Na jednom otoku na Sredozemnom moru ostala mi je nedopijena do kraja teška ča­ša, na stolu od kamena. I da­nas posle mnogo vremena, ja mogu da zagledam u tu širo­ku čašu i da na sjajnoj povr­šini vina vidim pergolu sa okrajkom neba i da naslutim živ i nejasan odraz moga lica i pored sebe seosku devojku koja govori glasom iz grudi, popravljajući kosu i izvinjavajući se: »Imamo samo sira, hleba, maslinki i vina«. U to malo svetle tečnosti - koliko grob da se prelije - što je ostalo iza moje utoljene žeđi ja sam nekada mogao da uto­pim ne samo sve što jesam, što sam bio video i znao u životu nego i sva vina ovog sveta i svet sam sa svim promenama i svim stvorovima i ljudima, živim, pomrlim i nerođenim.

Dug dan na letnjem moru, vino, hleb, maslinke i nasmejana žena sa toplim glasom koji dolazi iz grudi. Pa to je bilo mnogo više nego što je meni izgledalo da treba za moj kratak vek bez računa.

Ali šta je nedopijena čaša koju sam ostavio jednog leta na ostrvu! I u ovom trenutku u mojoj svesti ona sja i blešti zlatnim površinama do u beskraj. Pa ipak vidim, sa svakim danom sve više, kako ta pučina polagano ostaje iza mene i osećam neumoljivo jasno da je celokupno vino ove zemlje samo mrtvo, za­tvoreno more iz koga treba tražiti izlaz u okeane koji nas očekuju.

Ali, još udaljajući se tako sve više i obzirujući se kao čovek koji napušta voljen i poznat kraj, mi izgovaramo iskrene, poslednje reći u sla­vu vina. Svi smo se na njego­voj iskri, kao na drugom sun­ću, ogrejali i utešili. Ko od nas nije doživeo dane kad čovjek putuje sam, bežeći od jedne, manje, samoće u dru­gu, veću i kad na tome putu ne sretne ništa od onoga što traži, ni živo ljudsko biće ni željenu misao, nego ostane sam sa smrtonosnom pusti­njom vremena pred sobom, sa jedinom mogućnošću da ide svetom kao što buba mili oko slamke, bez izgleda, bez nade i bez vidljivog smisla: kad za jedinu hranu ima onaj gorki i tvrdi zalogaj koji ni­kada nije pojeo, a koji mi poi­grava u grlu od detinjstva i koji samo vino može za tre­nutak da smekša i da ukloni. I koga tada vino nije utešilo i podržalo? I ko njemu ništa ne duguje?

Ispod ovih reći javlja se na­da, smela i neslućena, da će tečno i stvarno vino krte loze postati jednom samo nevid­ljiv miris, a zatim da će pro­lazan i nestalan miris ze­maljskog ploda postati čist duh koji traje i vekuje na na­ma nepoznat način, bez kraja i promene.

Ta nada, to je ono što kao poslednje vidimo u svakom vinu dok ga držimo i dok zagrevamo prestudenu čašu to­plinom svoga dlana, slušajući profani razgovor profanih ljudi. I trenutak ćutanja, dok posmatramo svetlu površinu pune čaše, u stvari je potajna, nema zdravica toj našoj nadi. Jer i u čaši najtamnijeg vina neizmerno tanak i pokretan odblesak svetlosti, kao odš­krinuta vrata u predele bez zvuka i znaka, bez lika i vida, bez svakog vina i opoja. I dok ćutimo zagledani u taj odble­sak, u nama pupi slutnja da sva vina ove zemlje nestaju kao kap vode na vrelom sun­ću, da smo pijući bez mere i bez prestanka u stvari prošli žedni ovim svetom i da ćemo se pojaviti na istini suva gr­la, ginući od žedi za jednom kapi nepoznate milosti.

Ivo Andrić

Ali to nije raznog da ne popijemo još po malo, jer, kako stara pesma kaže, „Ko nije plovio,
ko nije brodio,
ko se od orkanskih talasa skrivao,
taj kao da se upola rodio
i kao da je upola živeo.”,

i tako u ritmu muzike.

Dakle, iz vremena davnih još na početku svoje karijere kad se još nije znalo da će biti ugovoren sastanak sa velikim Pavarotijem da zajedno pevaju i snimaju ta pesma je nastala... ali eto, nije se bas bilo dalo da se sve to zajednicki ostvari. Pesma inače govori o zivotu i o zeljAMA, a kroz nju se naziru neki ostaci duvanskog dima i pomalo nekog alkohola. (iliti „Na ushte srca i na prazan stomak”)

Pa da „ponovimo”:

http://www.youtube.com/watch?v=l-3y07zFS0U

(nekog će ovo možda utuliti ali nema veze, harmonika je uvek bila samoj sebi dovoljna osim kad se nadje u nekom klasicnom orkestru pa možda čak i tada hik, pa onda živeli!..

Sedim u sobi,soba mi je prazna.Bez tvoje blizine moj život je kaznaaaa.
Daj mi neku utehu,bar mi nešto kaži,reci da me voliš pa makar i slažiiii...?

*neizmerno- a treba „naziremo”, tamo još gore neko je bio napravio jednu stamparsku grešku (nisam ja), moje izvinjenje za to. Ali secanje me još uvek dobro sluzi...

Svaka cast za onaj haiku /poeziju/!

„Postoji nešto što se davanjem prima. I to istom željom i snagom. Poljubac mu je ime.”

Hm...ajde neka se zove i tako.

U tehnici tzv. „filmskog poljupca” jezici (ne mislim na romanske, anglosaksonske ili koje druge) su najvazniji faktor. Tako da bih promasio temu ako nastavim da pricam o usnama, koje su tema ovog (romanticnog ?) posta.

U mom sirotinjskom i od bele civilizacije odmaknutom kraju muskarci i žene se ocenjuju po zavidnoj tehnici rada tim visokotehnoloskim organom. Ali, to je već prica koje nikoga na ovoj temi neće interesovati...

*arhaicna reč za grdjenje

Mrko vino i ženu bez imena.
Zar je važno ko su ljudi, i ko sam ja, kad ljubim samo, jednu bez imena. A, bilo je samo, jednom i nikada, sad daleko od tvojih, usana i pogleda.

„Ne
odlazi, ne-
iako slabo pevaš,
ti si moj slavuj”

Kako mnogo receno sa malo reci, sveukupno, Mindorice, ti si nas slavuj, ali za razliku od ovog tvog, ti savrseno pevas:)
Cmok.

Ajme... Ivan Gundulic!

Hvala Minodora, tebe takođe i ti takođe...

Minodora, opet si na postirala na pogresnom topicu ;), ovaj post je trebalo da ide dole i to na onu temu, (sad nije uctivo da dajem savete) : „Za kosu i do granica bola ili do granica prijatnosti”,.. svejedno, jer uvek su neke granice u pitanju...

Procitan i pogledan, uz dodir smrtnijeh strasti i erotike.
Evo „mog” komentara za danas:

https://www.youtube.com/watch?v=6-Zpny4Yiy4

:)
:(
:)
:(
.
.
.


http://www.youtube.com/watch?v=gAV8C_gnwiU&list=PL9EA1128F7A11B4FF

...bolji prevod ;)

„Osecala sam u njemu ono sto žena oseca u muskarcu. Nešto tako nezno, oteklo, tiranski, apsurdno, da se nikad se ne bi usudila snositi posledice za mesanje u to.”

Imace pesma je sa CD/MC „Dje zapelo” ('fali jwdan znak pitanja doduse...)

*mislim (opet ti sa,oglasnici)

Pozdrav Minodora,

pa mislio sam posto si jednom postirala Chehova da volis Cehova, ona (A.M) ti je kanadski Chehov, majstor kratkih prica i pripovetki..

A narodnjaci, izvini slučajno mi naletelo nisam mogao da odolim...

ha ha ha, dobre tri izreke, ali br2!

Bas srećan!

Čitava egzistencija mije 'visila' o tome (6 meseci), do juče/prek'juče...

, akad se taj dan i sat razvuku na mesec, dva... pa pocne da se razmišlja o tableticicama za uspavljivanje i drugim metodama, ali srećom ta „metafizika” je zavrsena and, everything s('been) paid...

http://www.youtube.com/watch?v=boMZEe9v_SA