Za onog ko ovo sigruno cita :) Poz Pedja !

НЕМА РАЈА БЕЗ РОДНОГ КРАЈА

Зима је заиста била дуга и хладна па се по селу говорило да је зла година натерала орла да зимује међ кокошкама. Борин петао је глумео орла све док лисисца није мазнула једну од његових кока. Струју су искључивали често због хаварија које на електричној мрежи дотрајалој и оптерећеној а и због ненамирених рачуна. Зорка никако није могла да се навикне на хладноћу и на слабо загрејане собе. Дуле се коначно спанђао са Мајом и лебдео je изнад земље. И даље је уредно сањао оне своје чудне снове али је почео и да их записује јер су му рекли да је то јако битно за анализу ако одлучи да се обрати доктору. Боро је коначно оставио Јовану. Било је ту и суза и претњи и разбијеног стакла али се завршило негде после Николдана. Нову годину су прославили уз свирку некаквог рок бенда из околине. Било је весело и берићетно . Боро је ишао чак у Медну по бадњак који је био само изговор не би ли видео монахе у кивоту и њихове сузе. Једном од њих се суза овлажила баш кад је Боро погледао.Запрепашћен је стајао једно добра два сата не би ли је опет угледао. Вратио се са невероватном причом и упорно Дулета убеђивао да оне нешто наслућују. Звоно које је Петра описала да је закопано заједно са крстом још није пронађено а гром није ударио у буково стабло нити је потекла лековита вода која лечи очи.
Када се вратио из Цркве са бадњаком цитирао је Маркеса
Свет ће коначно пропасти...оног дана када људибуду путовали у првој класи а литература у теретним вагонима.
Биће скоро пропаст Света...нек пропадне нијештета – одговориоје Дуле
Угрејао се куваном ракијом која му је вратила живот и жељу за причом. Испричао је Дулету сан и признао да и он сања жену која га у сновима дозива а не види јој лице нашта он поче да га задиркује са питањима о сисама и дупету. Боро се није дао збунити већ настави са теоријама кога он то сања. Једна је била да му се Црна Краљица указује и да неће да му покаже лице да га не би омађијала.
Неколико пута је покушао да је наслика али бедан резултат га је натерао да је премаже. Прећутао је да му се пар пута обратила чудним претсказањем како ће се сви они који су напустили овај крај да се врате кад нађу звоно монаха из Медне. Од поста му се замутило у глави, све то схвати као одраз благе психичке напетости условљене појачаним испијањем алкохола. Шта друго да се и ради зими у овој вукојебини? Превише је хладно за сликање, волонтери се понашају као мала деца, жељни друштва и пажње па се понекад осећао као њихова дадиља. Поп Василје је му је правио друштво, свратио је и испричао причу о чувеном Слоби који је живео Титово време а тада се каже он градило и имао је Слобо финог посла, био киријаш. Певао ти он неку песму:

-Ја сам четник,
млада партизанка
мили боже,
лијепа ли устанка.

Слобина пјесма није прошла без одјека у УДБИ. А народ ко народ. Што казао Боро у народа Тројанове уши. Рече Слобо ово, рече оно, запјева то ито. А милиција ко милициоја. Удри по Слоби.
А друга Титу нешто није волио. Кад упреже коња, или товари, па покрива Зекана, увијек му било: - Јебо те Тито! Кажу Лаушани да се Слоба највише напсовао Тите, више него сви у Бањој Луци. Али кажу и то да је Слобо од милиције добио више батина него цијели Лауш!
- Псовао је умјесто нас, батине примао умјесто нас – казе поп Василје
Сви су ћутали застрашени а Слобо није знао за страх, нити га је занимало шта ко мисли.Он је имао своје
- Друже Тито, јебо ти Јованку, зашто није куруз по банку?!
Држали Слобу једном два три дана у затвору. Милиција ималапсе. Огладнили пси, а милицајци веле Слоби да им донесе кости за псе из оближње клаонице.
Изађе Слобо, па право кући, на Павловац. За неки данзаборави Слобо и апсану и кучиће милицијске. Али, не лежи врже! Ето милиције зором. Пита Слобо како га нађоше. Нађоше те гладни пси, вели милиција па га одведоше у затвор.