http://www.tvorac-grada.com/knjige/scribd/antologijasrpskihpripovedaca.html
стр.354-..
Никад нисам прочитао „Енциклопедију мртвих” а био сам је помешао са неком другом која ми се није допала. Сада ми је случајно дошла у руке, у Јосић-Вишњићевој антологији српске приповетке. Нисам уопште фасциниран и не могу најбоље да схватим својевремено одушевљење публике и критике, као и увек пуна уста хвале за ово дело:
- у питању је дело из опуса фантастике, исписано очито добрим стилом, премда је у крајњем смислу предмет приче - један сасвим обичан и књижевно неинтересантан живот. Можда је прича првенац у свом жанру, па је зато драгоцена - али после су се појавили плагијатори, да не помињем Павића и Горана Петровића, далеко маштовитији, плоднији и речитији.
Не знам, све са исчитао, надајући се да ћу негде пре краја открити у чему је вредност приповетке, али узалуд. Није лоша, и ништа више од тога ((