Poezija ne trpi definicije?
Radica
13. јул 2013. у 06.04
„Pokretači u konkretnim ljudima” za stvaranje umetničkih dela su različiti i njih ne bih dovodila u vezu sa vrednošću umetničkog dela. Poznajem umetnike čija ličnost je u suštoj suprotnosti sa senzibilitetom njihovih dela. Tačno je i da mnogi zatvorenici, koje su pokretali „mračni nagoni čoveka”, pišu lirsku poeziju.
Verujem da ja za stvaranje umetničkog dela potrebno posebno psihičko stanje: zaljubljenost, izuzetna sreća, emotivna praznina, čežnja, duboka tuga, izneverenost, gubitak nade i vere u ljude i vlastito postojanje.
Samo stvaranje je u stvari čin ispunjenja...sreća...osećaj igre (oživi dete u vama), a onda dolazi ono najteže. Delo odlazi od vas, ono je naspram vas, suprostavljeno... otuđeno. Divimo mu se - ili ga kritikujemo, čak i uništavamo... Sledi beskrajna praznina... do novog „pokretača”, do nove inpiracije...
„Dok su u meni - pesme su divne,
kad ih napišem - stihovi samo”.
(Zmaj)
Poezija ne trpi definicije. Ona ako postoji prožima sve ako ne onda... Nje toliko bitna vrednost umetničkog dela jer ne postoji način na koji bi se ona mogla meriti, bitna je datost...?
crncuga
13. јул 2013. у 07.34
Apsolutno tačno. Napokon neko sa cijim mišljenjem se slazem. Umetnost su samo STILIZOVANI PRIMARNI NAGONI COVEKA.Umetnost, pa i poezija, je - sasvim ličan pogled na svet onoga koji stvara. Otuda je svaka umetnost autenticna. Ne mesam poeticno i liricno. Lirika često smeta ekspresiji, a bez nje nema leba. Pri tome, lirika ima svoje mesto, ali ne na mom stolu.
Radica
16. јул 2013. у 01.25
Voleti...
Volio je taj njen izgubljen pogled, sanjive oči. Volio je da joj na licu pročita strah, da joj bude potreban. Volio je njeno nesavršenstvo i djeliće u koje bi se rasula s vremena na vrijeme. Volio je kad se postidi, i kad ga čvrsto uhvati za ruku i zarije glavu u njegove grudi. Volio je da u isto vrijeme ima moć nad njom i da je gleda kako ona preuzima vodstvo. Volio je što se gubila među knjigama i sve objašnjavala komplikovanim rečenicama. Bila je sve što on ni u ludilu ne bi poželio biti. Volio je to što je živjela obična, ne znajući koliko je u suštini posebna. Volio je način na koji je volio. Baš onakav kakva je i ona sama bila. Nedefinisan i pomalo luckast.
