И још сам ту,
на маргинама живота,
борим се,
плачем, смејем се
и још увек волим те.
Не могу ови дани,
ни ноћи проклете
да те одлепе.
Још си ту,
у мојој глави
Уствари си присутна свуда,
на сваком милиметру мог
измученог тела
и моје душе.
Шта би то требало
да се деси,
па да те откачим?
Чиме се то лечи љубав?
Хајде реци ми.
И умирем,
по ко зна који пут.
За тобом.
Не знам шта ћу
са собом.
Још једно празно поподне
док у мислима си само ти,
још један празан дан
прети да исцури
у још један о теби сан.