Hromi Daba

cutim,
okrenem se,
nema nikoga
ali čujem,
ipak čujem
on je opet
tamo u mraku
i njegov dah
razgoni varnice
na ognjistu
naše proslosti

iskre crvene,
iskre svetice
na postelji
od svete kucine

i zato cutim,
pa se okrenem,
samo senka
preleti
medj drvecem
mesec
je pun, sablasan
i ove
noći
ja ću slustai
kako zavija
i plasi gromove
ja ću sanjati
kako se prikrada
i goni uhode

iskre crvene,
oci vucije
san ne dolazi
san ne spasava
nema utehe

cutke
silazim,
iz loga izlazim
padam nicice
i
bez glasa
i bez svesti
tiho
molim se:
hromom vuku
iza copora,

pruzi mi svoj dah
duni u mene
varnice
da
za
svetlim
vuk da
postanem

i da ustanem
snagom vukova,
snagom prokletih
da se uspravim
protiv
usuda,
protiv
okova
svet da osvetlim
vatrom novom
naših starih bogova

MC

prema pesmi V. Pope