Tropar
Blokov
(Aforisticar)
11. октобар 2012. у 16.37
TROPAR
(вијенац за Д. и М. П.)
9.
U srcu акорди тишине - to duša navlači strune
i otvara vrata da uđe svjetlost и мирис тамјана
da bude у свему што мине kad dođe vrijeme za račune
a opet da bude još dalje i изван судњег дана.
Odnekud музика без нота svira svoj valcer straha
upijaš савршентсво звука i mjeriš malenost svoju
i tek када од живота ne bude ničeg sem praha
negdje преостане рука koja će da podigne Troju
Ruka која руку треба dok pepeo nevjerice guši
kadra да вјеру проснује u gluvo doba olujno
јер је дио круга i putanje što formira pravac
kao što je prizma као што је дуга običan rukavac
kroz koji se vidi комадић олује iza kojeg čujno
Bog с далеког неба svoju propovijed pjevuši.
IX
Akordi tišine
i miris tamjana
u svemu što mine
izvan sudnjeg dana.
Muzika bez nota
savršenstvo zvuka
kada od života
preostane ruka
koja ruku treba
da vjeru prosnuje
jer je dio kruga
kao što je duga
komadić oluje
s dalekog neba.
M. B. Romanov (Zvona u vjetru)
MilkoG
12. октобар 2012. у 02.57
Зато што још једино сербианкафе нема формат текста. На свим осталим форумима, имаш формат, да болдираш, подвучеш или офарбаш слова, па величина фонта итд.
Овде јок.
Даклем, геније је написао сонет у сонету. Компемтан сонетни венац, а латинични део чини свој независтан сонет, са магистралом, све регуларно.
У стварности, није мешавина латинице и ћирилице, него је унутрашњи сонет у другачијој боји.
На „Тропар” чак ни ја нисам написао никакву реплику, зачкољицу, као што имам обичај... Скидам капу и ћутим.