Дискусије : Књижевност

 Коментар
Pozar
Tanjuska-c
(na)
28. септембар 2012. у 18.04
Ове године лето се заиста продужило, јесен је ту на прагу ѕагрејава се да утрчи али има доброг противника који се опире, плази у руга. Пожари су појели оно сто суша није стигла да уништи. Страшно лето после једне још страшније зиме. И како да се преживи ? – питам ја тебе животе.

- A?
- Kaжи јебем те животе...кажи, буни се Боро и замотава цигарету.

Нема више паре ни за цигаре, некада су се смејали овој узречици а дошло дотле да ноје више узречица него стварност.
Синоћ само што није шутнуо телевизор, смучиле су му се све лажи и преваре мисле они више нико не чита између редова., е чита баћо мој, има овде још паметних.

- Дај Боро који ти је, шсто си тако негативан ? – упита га Дуле.
- А какав да будем кад ништа лепо нема да чујеш, сви кукају, умиру људи ко муве, немају пара ни за лекове.
- Ма ниси ти ништа преврнуо ове недеље зато си ти тако усран
- А ти па као јеси
- Па нисам, преврто сам оно мало сена што је остало. Добро је што у нашој шуми није било паљевине, оанј пожар са србијанске стране замало да пређе овде.
- Хоће шљам да истера Кусту са Мокре Горе па намерно пале
- А шта би радио да видиш да неко подмеће пожар?
- Још питаш, смако бих га пушком ко мушицу
- Не би ни трепн„o?
- Не би
- А затвор, казна?
- Ништа, одробијао би, имао бих храну , грејање ...шта ће ми више
- А ко би онда бринуо о шуми?
- Ти
- Ја
- Јесте ти Дуле ... ти заједно са Каменком ионако сте ми дужни за пиће цртице већ одавно не ударам
- И ти би заправо отишо у затвор
- Би...кад је мого Достојевски да чучи у Сибиру 4 године могу и ја
- А колико би добио?
- E јеби га не знам ајд доста о томе
- Јеси чуо како се онај шверцер кокаина извукао на суђењу...рекао да му је 100 кг кокаина за личну употребу...хеј баћо шта би ја радио са тих 100 кила, живео би до краја живота задовољан и срећан
- Ајде не будали дрогошу, ако те полиција ухвати са дѕоинтом добићеш ти 6 месеци затвора
- Јеси видео ту неправду, хоћеш да смотамо један?
- Дај
- А шта мислиш јел се тај Достојевски дрогирао ?
- Није за разлику од данашњих писаца он је заиста био талентован, мада ја мислим да није био епилептичан не би ни писао, уосталом све његове књиге се читају баш како их је он и писао, полако када је био смирен а у грозници пре него што ће добити напад
- Ти си све његове књиге прочитао...ајд не лажи
- Хехехе...добро лажем
- Ево хајд повуци-рече Дуле и пружи му дѕоинт
- Ма нећу
- А убио би човека
- За шуму би убио свакога
- И мене
- И тебе
- Па није теби та шума ђедовина
- Није
- А јел верујеш у Бога
- Волео бих да верујем, е видис и Достојевски се питао стално да ли Бог постоји и не постоји
- И шта је закључио
- Мислио је да постоји али је ипак на крају умро
- А је си видео јучерашње умрлице, нисам ни знао да толико људи умире, ја сам ту страну увек заобилазио
- Е па Дуле мој дошло време да се после спортске стране пређе и на умрлице...оматорио си
- Што ја ...ти си старији од мене
- Убиће те та трава, ко зна шта има у њој
- Ракију сам оставио
- Е баш сам хтео да те питам хоћемо ли по једну ? Донео ми Мане јуче..шљива..а рођаче
- слутња губи привид огољава до костијуииииииииии – зашпева Дуле
- Опет ти и Азра кад ћеш преваићи то
- Никад то је класика за мене као теби тај твој Достојевски

Устадоше са пањева и уђоше у Галерију. Напољу је топло лето повукло сунце доста ниско , црвено небо се најављивало ветар.
Или пожар ...ко зна
-
Vizionar
(Vizionar)
29. септембар 2012. у 03.24
...poput lijepog i kreativnog pijanstva,kada naslutite da se Svijet oko vas i može mjenjati...
Tanjuska-c
(na)
29. септембар 2012. у 10.23
Hm, menjanje sveta kako to jednostavno zvuci ali menjanje ljudi zvuci mnogo komplikovanije. Ja imam jednog prijatelja koji je ceo zivot posvetio samo jednoj knjizi Kako da se kapitalizam zameni jednim boljim sistemom. Zaista jednostavno, svako bi za dobro delo dobijao pare ili poene i skupljao a za loše bi mu se oduzimalo. Naravno najveci je problem kako bi se onih 40 % bogatstva koje poseduje 1% ljudi na ovoj planeti vratilo na jednu gomilu zajednicku. I znaš mnogi misle da je on lud. Ali zaista lud. A ja ne mislim, mislim da za tu njegovu verziju drustva ljudi nisu spremni.
Tanjuska-c
(na)
01. октобар 2012. у 08.33
Боро је извукао флашу, насуо Дулету па себи.
Куцнуше се и испише у једном цугу.

- Добра- цмокну Дуле
- Ма Мане никад не омане, има нос за добру ракију. Ову је нашо код баба Анђе. Сада му продаје за мале паре.
- Ја још мислим о теби и оној изјави да би убио човека
- Онај ко намерно пали шуму није човек, шта ту има да се разуме
- Рат је одавно прошао
- Јесте, фала Богу
- Знаш када сам онда био у болници, за време рата схватио сам да човек не умире у некој помпи , фрци
- Него како?
- Па умре тихо, нечујно, тако је умро један борац у мојој соби. Ја сам спавао и одједном ме је пробудила тишина. У сну је тако било језиво тихо, само сам осетио неку температуру, грозницу, неки осећај да те неко буди у сну . Пробудио сам се скочивши одједном и као да сам знао да је он умро. Дошао сам до његовог кревета, није дисао, позвао сам болничарке и однели су га.
И дан данас се уплашим при помисли на ту језиву тишину.
- Ма дај Дуле ајде да променимо тему
- Имао сам осећај да је хтео да ме поведе са собом, као да је дошао да се за мене ухвати.
- А јеби га, жив си зашто о томе сад да причамо? – рече Боро и одврну Азру

Волим те кад причаш у свом овом лудилу
Слутња губи привид огољела до костију
постаје стварност заборављена бол
не желим да те одваличим далеко
ријечи попут бајке смирује чамотињу...

- Чамотиња...која реч, да се смрзнеш, а је си ли се ти Боро љубио некада уз ову песму
- Ја сам се Дуле љубио и уз Халида Бешлића
- Ја сам се први пут пољубио на концерту где сте ти и они твоји свирали, сећам се ко дан данас. Зато и слушам ову песму стално. Чудно је то како се многе ствари забораве а први пољубац никада: Свирали сте ову ситу ствар али сте били лоши до бола, ни акорде нисте знали, једино је онај бубњар Дуда био добар
- Ја се не сећам био сам пијан ко морка, нисмо знали да свирамо али су нам добро стајале гитаре
- Ти си мењао женске ко нико од нас, никад ти ниси био нека префињена душа, попут тог твог Достојевског
- Ајд не сери Дуле, хоћеш да пустим Бају Малог Книнџу ?
- Ма хајде ону

Дуни вјетре мало преко јетре
мало преко јетре
умријећу од бола, умријећу од бола
изгорјело све од алкохолааааааа
Побацаше чаше о дрвени под у истом трену.
- Ма нема весеља без народњака- рече Боро
- Продана душо...ал у праву си, ајде одврни Бају

Боро устаде са столице за шанком и поче да претура по ЦД'јевима.

- Јебем ти Каменка , све је испретурао
- Дај ја ћи ти помоћи- рече Дуле и насу опет баба Анђине ракије
- Не треба нашао сам- рече Боро и замени Азру са Бајом
- А јеси ти икада чуо да се неки народњак дрогира?
- Ма дај ти и твоја питања. откуд знам а и не интересује ме
- Знаш гледао сам јуче на компјутеру видео о ЕКВ, сви помреше од дроге а знаш ја сам убеђен да је ЦИА нама увалилаа сва та срања
- Ти знаш, баш ЦИА.
- Кад ти ја кажем, све је овде сјебала ЦИА
- И Азру
- Јесте и Азру су сјебали и сада Џони дува у Холандији и игра фудбал и јебе му се за цео свет
- Па што ниси дошао јуче када смо играли фудбал ?
- Чекао сам да ми се јави Маја преко фејса
- Ето видиш, битнија ти је она него ми, ја бих тај фејсбук уништио, то је велико зло аи људи нису свесни тога,
- И то је ЦИА измислила
- Не знам али знам да деца све више живе у том неком виртуелном фазону
ето и ти си полудео, тако матор.
- Јеби га шта да радим
- Почни да играш фудбал види како ти се стомак од пива надува
Tanjuska-c
(na)
02. октобар 2012. у 17.48
Дулетово негодовање прекинуло је лагано отварање врата Галерије. Угледали су момка обученог у црно, дугачке црне косе и браде и очију меких попут паперја.
- Добар дан добро људи- обрати се .
- Добар дан, изволите сести , за шта сте ?
- Mоже чаша вина
- Нисмо баш шри неком избору, имамо само црно вино Вранац
- Наравно да може

Боро отвори флашу и насу чашу уз осмех, зашто се насмејао ни сам не зна.

-Мора да је овај човек крив због тога, не смеје се овде нико тек тако- помисли Боро.

Човек наздрави и њему и Дулету.
- Гле и Дуле се смеши- Боро заглади своју браду

- Смем да Вас упитам одакле долазите- упита незнанца смешкајући се и угледа крајичком ока да се и Дуле чуди. Смеше се ко две малолетнице, наивно и дивно.

- Из пећине
- Пећине ?
- Јесте брате, пећине
- Па шта радите тамо, ако није тајна
- Нема тајне. молим се Богу
- Значи Монах сте
- Тако некако, живим тако неколико година, јуче сам је напустио
- Дојадило , а- добаци Дуле
- Не није, завршио сам Молитву и сада извршавам Божију вољу
- Какву?
- Ја мећем Божијим створовима осмех Божији

Како одговори Боро устукну од њега. Врати се и седе опет за шанк. Насу себи ракију и прекрсти се. Дуле га уплашено погледа'- откад се Боро крсти кад пије- о шта се то овде дешава, који трип. Ма немогуће један смо џоинт попусили и пар ракија обрнули, није трип. Полако се окрену ка дошљаку који их је мирно гледао
- Шта се који курац церимо нас двојица?

- Господине, значи Ви сте живели у тој пећини, далеко ли је?- упита Дуле
- Неколико дана хода
- Како сте се бранили од звери
- Нисам се ни бранио а оне нису ни нападале једино један пас који завија као вук није хтео да се приближи, мотрио ме је издалека. Бојао сам у почетку ја њих а и оне мене али смо се временом навикли једни на друге.
- Да те питам , не могу випе да ти персирам, да ли би ти убио човека који пали шуму?
- Не бих
- Ето то значи да Боро ти не верујеш у Бога- сав озарен погледа у Бору

Боро је престао да се смеши кад странац спомену оног пса. Мислио је да се изгубио из шуме али га је неки дан завијање пренуло из сна. Сањао је да иде за неком женом одевеној у бело, трчао је али она му је измицала за корак, зној га је засуо, трчао је дуго. Када га је једна грана закачила по лицу, пробудио га је тај проклети пас. Шта тражи у овој шуми, зашто га прати, и откуд овај странац зна за њега?

- Тај пас лута и овуда- обрати му се Боро- прати ме.
- То није обична животиња- насмеши се Монах'то је отпадник од свих звери- боје га се чак и прави вуци, видео сам како његово режање одбија предводника, једном су га опколили. Заменик предводника је скочио али су га дочекали оштри зуби пса и велика шиљаста огрлица. Задавио га је у моменту, остали су се повукли. Видео сам како вучице помамно реже на њега. Мене није нападао али ме је пратио баш као и тебе, он ме је у ствари и довео до овог места. Зато сам напустио пећину.
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for PomPom Keychains?
.