Kiselina

U svojoj tridesetipetoj godini Ana otkriva Majstora. Do tada je već bila otkrila Zen budizam, putovanja, romane Paola Koelja, engleski humor, erotiku, drustveni angazman, makrobiotiku i mnoge druge stvari, ali sada u tridesetipetoj godini, na ivici depresije, Ana je otkrila Majstora i potcinjavanje Pravom Muskarcu. Ona je lik koga nema. Obucena, spremna za izlazak, zajedno sa svojim deckom, dok razmišlja šta da obuce, dok odlazi na kurs slikanja, dok bira karte za turisticko putovanje. Dok misli, dok se oblaci. Ona je uvek nedostajuci lik, lice, koje se rodilo, ali kao da se i nije rodilo. To ne može da podnese, prihvata ponudu, odlazi na rucak sa najodvratnijim tipom sa posla. onim što je uvek neuredan i sto stalno kasni.

Na mojim rukama su tragovi kiseline. Droga koju sam uzeo uzela mi je mogućnost proceduralnomg poimanja, ali ne i proceduralnog delovanja. Noge me nose mrtvm gradom, ne prepoznajem nijednu ulicu, la rutinirana masina koja sam ja vodi me sigurnim korakom. Između dva trotoara, kada prelazim ulicu, kao da proticu eoni. Dodje mi da zaurlam od straha, ali noge me nose nepogresivo. Ruke uspevaju da podignu jelovnik, zenice su mi raširene, ali znam dobro gde sam. Ruke uspevaju da kupe kartu, da nadju peron. Konobar je malo zacudjen, ali moj ekesperiment je uspeo i ja sada znam da su logika, poimanje simbola i proceduralnost zapravo nize mozdane funkcije. Vise mozdane funkcije vezane su za poimanje koze, dodire, mazenje….

Mali Perica je opasan anarhista. Na zidu ima poster sa Ce Gevarom, ima i crveno crnu anarhisticku zastavu koju je kupio za petnaest dolara. Ponekad dolaze njegovi drugovi, piju, puse, mastaju o Revoluciji. Posle igraju kompjuteske igre i slusaju heavy-metal. Dok gitare postojano vriste Mali Perica zamišlja sebe kao narodnog tribuna, ponekad ide ispred neprekidne mase radnika koji goloruki krecu da se suprotstave Moći, Masini, Kapitalu. U tom snu, Mali Perica kao da raste, kao da postaje sve značajniji kada osvescene mase klicu njegovo ime….

Sa strahopostovanjem Ana je odlazila kod Majstora koji je jedan prijatan stariji gospodin advokat i clan glavnog saveta jedne liberalene politicke partije u nasoj maloj Kraljevini. Ima sedu bradicu. U njegovom podrumu Majstor je napravio malu ordinaciju u kojoj njegove ucenice uce da za Majstora podnose bol. To je njihov put, put ucenika. Majstorov put je drugaìji, to je samo moc, cista i nepatvorena moc nad ženama kojima kad tad bude dosta feminizma i nove uloge u novoj ekonomiji, i onda one pronadju majstora. Misticno ili nemisticno, na ovaj ili onaj način, tek koza im ubrzo postane popriste Majstorovih kreacija celičnim iglama.

Ja sam niko i ništa, običan drogirani pacov koji je izmislio svet oko sebe Sedim u zamracenoj sobi, ispijam pivo i trulim. Živim za visak vrednosti i kapital nekih vlasnika akcija. Danas je kod mene jedna debela amaterska umetnica, inače saradnica u penzionom fondu. Hronicno sam impotentan pa ću je zadovoljiti je jezikom ako dodje do toga. Nadam se da neće doći ni do toga. Nekad je to dovoljno, žene se generalno loze na moc, ova se još lozi na novac i dobar i obilan zalogaj, otisli smo u restoran. Pojela je tamo stek od četiristopedeset grama, konobar se zaprepastio. Posle smo se vratili, pozlilo joj je pa je povratila odjednom, srećom na linoleum. Sada perem doticni linoleum, peku me ruke od njene zeludacne kiseline. Ona me posmatra odozgo sa stolice, izula je cipele, Zagazila je svojim erotizovanim carapama sa likrom u prljavstinu i drzi se za stomak. Zuta tekucina joj curi niz bradu.

Mali Perica ima suseda koga iritira glasna heavy metal muzika. Vise puta se taj skot zalio kucevlasniku. Dolazila je jednom i policija, zapretila Malom Perici. Od tada Mali Perica ne sme vise glasno da slusa svoje omijlene grupe. Tako i veceras, onaj kreten odozdo opet vice i lupa, preti da će da dodje Malom Perici na vrata. Dosta je Malom Perici tih i takvih malogradjana, pusta muziku sve jače, neka bas dodje policija, pokazace im on. Neka dodje ta svinja na vrata, izbosce ga. Mali Perica vadi veliki bajonet, povlaci prstom po siljku. Cuva svoj strah.

Ana je ucila da žene treba da budu okupane i fine. Od njih se ne ocekuje da prde i povracaju. Saamo takve (okupane fine i mirisne kao lutke) mogu da naidju na prave tipove. Ovako, u tridesetipetoj godini, sat otkucava, Ana se još nikada nije porodila, a ocekivani uspeh u karijeri je takođe izostao. Samo ti starci koje je trebalo opljackati za racun privatnog penzionog fonda, osam sati dnevno, cetrdeset sati nedeljno. Odvratni starci koji hoće sto vise novca, da uzivaju pod stare dane, a nju niko ne pita hoće li i ona da živi, hoće li i ona uspeh u karijeri i da se uda jednog dana kada nadje pravog tipa za sebe, samo za sebe.

Potpuno je u komi ili u soku. „Pomozi mi oko linoleuma”, kažem, ali ona je potpuno sokirana. „Gaduro! Da li me cujes?. Ostvljam je u kuhinji, bacio sam papirane ubruse koji ionako ništa ne mogu da upiju. Peku me ruke. Kada sam bi mali, nisam zamišljao da će stvari doći dovde, mislim na zivot. Mislim na prodavnice zdrave hrane, banke i trgovce oruzjem, mislim na ljude koji ne razumeju jedni druge, islim na sebe koji vise ništa ne razumem. Ko sam ja? Olupina. Odlazim u kupatilo, uzimam kantu, punim je vodom, taj zvuk smiruje.

Mali Perica je radio i studirao. Od kada je Nova ekonomija pukla, studiranje je sve skuplje i ljudi imaju sve vise para, bogati su i idu na zanimljva putovanja. A Mali Perica nije mogao da studira brzo kao bogati klinci koji su znali šta hoće. ali Perica je ”studirao uz rad„, sto znači da je ucio nocu do tri sata, da ni se nudio u sedam i odlazio na posao. Subotom i nedeljom nikuda nije isao. Ostajao bi u svojoj sobi muceci sebe da uci. Stolica je skripala, a on bi se ljuljao i grizao nokte i nastojao da zapamti nerazumljive termine vezane za međunarodnu trgovinu i prosperitet. A i u ucenju je smisla bilo sve manje. Taj cudni stvarni svet oko sebe, mrzeo ga je sve vise.

”šta će mi ovaj seronja?„ pita se Ana. ”On nije kao majstor, on je slab i bedan. Ne želim da se žrtvujem za njega, bolje je da se nikada i ne udam. šta će mi on. Sada sam se osramotila, sada sams e ispovracala na njegov ...eni linoleum. Ali ne znaima me šta će da misli o meni, uopste me ne interesuje. Ne ide joj bas lako, pa Ana pokusava da se seti tehnika sa kursa menadzmenta, vezanih za asertivnost i samokontrolu. Zivot je ionako mnogo vise od bednih muskatraca koji je i ne zasluzuju. Niko je ne zasluzuje, osim Majstora. Ustaje, grabi jedan keks sa stola. Brise usta papirnatim ubrusom, naglo otvara vrata, izlazi. Ide kod Majstora.

Ulazim u kuhinju, olaksanje, ona je otisla. Nikada nisam voleo te normalne i prijatne žene, njihovo rutinsko ponasanje daleko je od onoga sto smatramo uctivim. Vole robne kuce, vole stvari, razmišljaju ispred jednakobezvrednih predmeta, ne znaju koji da kupe, brinu se zbog lepote, zavide drugim ženama: debele žene zavide mrsavima i obrnuto. Zaboravicu je. Sedam za sto. Zidovi su prazni, odozgo dopire heavy metal. Lupam u radijator, heavy metal je sve jačI i jači, ustajem, lupam u plafon, ne vredi. Idem da mu pokazem, cipele mi se klizaju na linoleumu. jebi ga, jela je svinjetiinu. Masno. Ruke me još peku. Padam. Nije trebalo da uzimam bas toliko hasisa. Glava mi udara u nešto ostro i neprijatno. Mrak.

Idem kod Majstora. „Svi smo mi nule pred ljudima kao sto je Majstor. Svi smo mi nedostojni”, misli Ana. Majstor će je kazniti, hvata je strah. Zabijace joj igle u grudi, zakljucace je u sanduk. Lezace u sopstvenim govnima. Ma nema veze, ustace moralno cista. Majstor će je prihvatiti, nezno na svoja kolena. Kao malu devojcicu. Probusice joj klitoris, stavice joj novu alku. I Ana će otici sva blazena, jer zivot je borba, boli nju sto je niko ne razume. Ona ima i druge strane koje idioti sa posla ne razumeju. Samo Majstor, uziva dok zajedno gledaju reprodukcije starih majstora slikarstva iz Majstorovog velikog albuma.

Mali Perica stoji na balkonu i pusi. Gitare iza njega dozivljavaju klimaks. „Mase vole moc. Moc voli mase. Hoću sve da ih pobijem, odvratne malogradjane, potrosace, jednoga dana kupicu oruzje. Pored toga hteo bih da kupim BMW i veliki TV projektor od osam hiljada. Projektovao bih porno filmove na zid ove sobe. Onanisao bih do besvesti, Ponekad bi svratili moji drugari. Fascinirao bi ih velicinom slike. Nabavio bih kasete sa poznatim porno filmovima nemacke produkcije. Ne bih ni izlazio iz kuce. mislim da ne bih ni jeo. Samo bih onanisao. To bi bio pravi zivot.”

MC