„Zdravo jare kopitare”.
Reče prvi.
„ Hoćeš li da rešiš jednu važnu zagonetku koju smo smislili.”
Procvrkuta drugi.
Jare radoznalo podiže svoje bele obrve pa pogleda dživdžane širom otvorenih očiju:
-Zagonetku? hmm..mlej…Zašto da neeee i ovako ‘blejim’ ovde bez veze,
Ali šta će se desiti kad je rešim,mmm, šta ?
„Osetićeš ljubav”!
Važno izusti treći po redu vrabac pa ponosno podiže kljun u vis! Onda raširi krila protežući svoja pera, da dočara širinu tog blaženog osećanja...

bolje je sa raskošno.Hvala, dopisano.

„Ko reši ovu zagonetku biće voljen i voleće bez obzira da li je kandžar, kopitar, papkar ili neki druga vrsta životinje.”
Objasni četvrti najstariji i najkrupniji vrabac među njima i kljucnu nekoliko puta uzastopce u granu na kojoj je stajao da potvrdi odcvrkutano, kao kakav sudija u sudnici.
Jare poskoči i stade na sve četiri. Zamisli kako bi bilo lepo biti voljen i voleti pa pristade naglašeno klimajući glavom nekoliko puta, ne trepnuvši dugim, belim trepavicama. Jednom za mamu kozu, jednom za tatu jarca koji mu tako nedostaju a jednom tek tako sam za sebe.
-U redu pokušaću da rešim vašu zagonetku. Ionako sam prebrojao koliko je svaki leptir sleteo i na koji cvet. Kako ona glasi?
Vrabci otpevaše pitanje tajanstveno u houru naglašavajući svaku reč:
„Uradi nešto i ključ će biti tvoj zauvek.”
-Ali imaj na umu da je ljubav ista na svim jezicima sveta.
Brzo dodadoše pa prhnuše u nebo uz ‘ćao,ćao’, baš kad je zbunjeno jare ustalo da pita:
-Šta,kako, kad,gde?
...

Poprilično izmoreno od svakakvih kombinacija skoro zadrema u svojoj štali kad mu se učini da ču ptičiji cvrkut. Izađe napolje na vrhovima kopitica da ne probudi zaspalu kravu i usnule ovce pa pođe ka potoku da se umije. Kad tamo glavom i ušima preko puta potoka stajao je jedn sivi magarac i ljupko ga posmatrao smešeći se prijateljski.
Jare na to jednako zbunjeno iskrivi glavu čas na jednu ,čas na drugu stranu i pomisli kako je zanimljiva ova lepa zivotinja. Pre nego što poče razgovor oboje pogledaše ka nebu preko kog iznenada prelete jato ptičica.

„ Zdravo, a ko si ti, kako ti je, imeeeeeeeee?
Nakašlja se da pročisti grlo pa ponovi pitanje:
”Imeeeeeeeeeeeeeeeee!!!„
-I A svi me zovu Donkey!
Reče neznanac mrdajući kožu na nogama da bi se odbranio od dosadnih muva.
Sasvim razbuđeno jare se ukopa u mestu a magare nastavi:
” Dolazim iz Engleske i pravo ime mi je Benjamin. Odlučio sam da napustim jednu nehumanu farmu gde su svinje gazde ostaloj stoci. Pratim ptičije cvrkutanje i ono me nagoni da se zbližim i sprijateljim sa raznim životinjama sa željom da nađemprijatelja za ceo zivot. Usnio sam da će se to desiti kad neko u pravilnim slogovima izgovori moje ime. Onda i jare ispriča ‘strancu’ za neobičan zadatak koji je dobio to jutro od vrabaca i zatraži pomoć.
-Pogedaj me malo bolje, možda rešeneje nađeš baš u meni.
reče mudro magarac kao kakav profesor pa se okrenu u stranu pokazujući profil.
-Ja mislim da se kaže , da se kaže…
I sinu mu nešto odjedanput gledajući u sivu pitomu životinju sa podignutim ušima.
„DONKY”!
Pa onda polako razdeli reč na slogove.
….DO…N…KEY.
Još jednom nesigurno prozbori ime koje je videlo u svom dvorištu , gledajući na televiziji reklamu za kafu, kroz prozor gazdine sobe. Bilo je to u pauzi nekog američkog akcionog filma sa Čak Norisom koje je sa uživanjem gledalo pred spavanje.
-Yes!
Mahnu radosno magare kopitom kao da izvodi bokserski udarac svestan da je najzad našao prijatelja koji mu je od početka bio simpatičan. Konačno zajedno rešiše misteriju vrabčijeg cvrkuta i to za oboje u isto vreme.
-Do – n –key će biti tvoj prijatelj zauvek.
Svečano objavi magare.
-Pa to je na engleskom ! To je straini jezik a ljubav je univerzalna i već je osećam! „Mle ee ee ee e!”
Seti se jare šta su joj vrabci govorili pa se razneeeeži od sreće u toplom magarećem zagrljaju.
-MORAMO BRZO DO VRABACA DA IM KAžEMO REŠENJE ZAGONETKE.
-Važi jarence a posle ideš sa mnom što dalje odavde. Znaš, ovde na imanju ti nemaš neku ružičastu budućnost. Pričaću ti usput.
Složiše se istog momenta za dogovor nasmejani klimatajući glavama dok su trčali preko polja da potraže komšije vrabce na granama jasena:
„I A, hej,mlej smej…I A hej mlej..smej!
”

Nije valjda da vi ne znate za ovaj događaj?
‘Pa i vrabci znaju’.
Tako se ova priča završava otkrivajući nam mit šta sve vragolasti vrabci sa grana znaju i o čemu svakodnevno ‘cvrkuću’ među sobom. Mada upravo počinje nova, jer su neumorne ptičice sletele u jedno obližnje dvorište sa istom namerom da zbližavaju razne životinje, pevajući jednu te istu radosnu pesmu, razumljivu na svim jezicima sveta.
PESMU LJUBAVI!

najzad KRAJ

p.s
saće Vilojka
da mi 'je kevu'))

I jaaaaa!

ma da, to ti kažem))

Znamo za shiljeze...svakako.
A magare je kul i ima karakter a mnogo lici na coveka))

i posle svega umiljato, lepo i zahvalno!!!