Kap

Nešto se pokrenulo.
Zastadoh jer znam da je važno.
Nepomičan i ukočen
sedim i čekao da naiđe.
Osetio sam je jer je dobro poznajem.
Ih, pa poznaje i ona mene
i to bolje nego ja nju.
Ja joj se ustvari divim odavno
iako ona malo gorči,
a kad se lizne čak i slaini.
ZNam da je, moja
je i da je ‘prava’.
Navrati ponekad
i to iz dva pravca istovremeno
jer se u međuvremenu
ojačana sećanjem, usput podelila.
Hoće da iskoči i preskoči moje misli
ali ja joj se odupirem i ne dam.
Čuvam je u sebi mada ona buja
i sve je moćnija ….
krupnija, snažnija.
Nadam se ostaće tu gde je
duže…najduže…mada znam
da se ne može vratiti
iz dubine koje je pošla.
Tera me da otvorim usta
i usporim disanje .
Zaustavio bih i kucanje srca
da mogu, samo da je zadržim
još koji trenutak sa sobom.
Toliko je puno volim.
Ali….rastali smo se ipak.
Kanula je neumetno
bez treptaja i drhtaja
otkotrljavši se na mah
do pola obraza
mala a tako teška.
Praveći vlažan, krivudav trag
na svom izboranom putu
ispičala je bez reči
svoju kratku priču,
moja topla suza.

e jesi 'klosar'
al' moderan))

Mogu.