evo jutros malo dopune

Jessi

Sreo sam ga u Marini Bay u Fortlauderdalu kako sa mamom igra tenis teniskom terenu onako kako može da igra buckasti devetogodišnjak koji prvi put uzme reket u ruke. Ponudio sam se kao novopridošli u USA za skoro duplo nižu cenu i Jesijeva Nina me je angažovala za kontinuirani trening ne bi li usmerila svoje mezimče zdravim navikama. Osvojio je prvenstvo Floride za dvanaestogodišnjake posle tri godine upornog treninga. Godinama smo strpljivi baka i ja bili prema obojenom detetu ćudljive nasleđene naravi čijeg su oca ubili u zatvoru a majka mu igrala na stolu nekog noćnog kluba u Kanadi kad nije na ‘dopu.’ Posle je došla na red druga teniska akademija, drugi treneri, naš očekivani razlaz pa koledž ali ….
Pre neki dan zazvonio je telefon. Jessi hoće posle nekoliko godina ponovo da igra sa mnom. Zagrlili smo se posle mnogo vremena i prislonili razlupano srce na srce jedan drugome. Gledam ga. Momčina, igra majstorski dok nosi hroničan bol u leđima koji ga sputava u igri. Taj bol je ‘sladak’ jer mu potiskuje tugu iz duše koju on vešto pretače u pesme, pravi probne snimke rep muzike, pričajući o svojoj sudbini kao Emi Nem zvezda repa . Smeje se i obožava svoju Ninu koja mu nadoknađuje oca i majku i jedini je zakonski staratelj iako nemaju krvno srodstvo.
Kako mi je lako sad sa njim da radim i kako mi je lepo kad vidim da je uspeo da pobegne od zle sudbine koja ga je vrebala.
Kako je lepo kad se odoli izazovima i propne u bezbedne visine svog odrastanja. O Jesse dečko moj, malo ko te može voleti kao tvoja Nina
ali i ja.

Ma da,
I žena mi kaže da je nabacano))