SAN

Pogled u daljinu,pogled u tišinu,pogled u vodu,pogled u nebo,
pa opet pogled ispred sebe u praznu zelenu pivsku flašu.
Kroz plavičasti dim cigare koja dogoreva kao i njegova karijera,
preko bezbroj asova i ‘pasova’,koševa i golova,eskivaža, i trauma
koje mu promiču pred zamagljenim i vlažnim očima.
Treneru koga još samo prošarana prirodna kosa podseća na...
Na nekad davno ,na 'prohujalo sa osmehom.’
Nasmejana kao cvet, javlja se ONA.

I dok sanja noću radovanje sa publikom i sve neodigrano,
kao da ga i tad prate njene pitome, bademaste oči
u toj vreloj avgustovskoj, prepunoj želja tihoj noći.
U diplomatskoj vožnji kroz snove, sreće crno jare
kako juri za nemirnim leptirom po pašnjaku sreće,
posmatrano sa grane od grupe brbljivih vrabaca.
Za tren mu zaigra jedva vidljiv osmeh na usnulom licu
koji prekinu zvuk ispuštene novine iz ruke.
Trgnu se probuđen na čas i pomisli:
„ DA LI JE I ZIVOT SAMO SAN”?
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

Ne znam šta je pre toga bilo
malo sam sređivao seckao neki sonet ili šta
i sad mi se čini da lici na pesmu
a njih nisam nikad pisao)osim saljive ya family))