Nikada

Znam nećeš me zvati večeras,
da biće tužno i pusto,
i nećeš mi reći
kako
zoveš samo na kratko,
da pitaš kako
su deca i imam li novca.
Ne, nećeš me zvati večeras.

Ni sutra me zvati nećeš,
da kažeš
kako je bilo juče,
od čega strepiš za sutra
i kako je jednom bilo,
u nekom davnom svetu
u kome si
bio mlad.

Nikada više me
nećeš zvati.
Razumem, kao mornar si stari
koji s broda je pao
u burnoj, olujnoj
noći,
uzalud pružajuč ruke,
al niko čuo nije i spasa bilo nije,
tvoja je mreža ostala prazna.

Znam nećeš me zvati večeras,
u onom dalekom grobu,
telo ti mrtvo truli.
Da, sve je nekako tiše,
jer tako bolno fališ
u meni da stvara se nekakva rupa.
Dok mozak razume razlog,
srce ne želi da shvati
zašto
te više nema
i da ćs zauvek, yauvek
ostati tako.

MC