Ja sam kao ti, sve ću podnijeti...
http://youtu.be/0wvIy_lOCss

Hvala, Biljo. Ti znaš šta znači moje hvala.

Drago mi je da si tu. Nisam dugo dolazila, poslednji put kad smo se ovde „srele” bili su teški dani za tebe... To pamtim... Vidim, i ti si japansko „ići”;) Napred, nema nazad, pa i kad curikneš vreme pokaže da si i tad išla napred.

Ne kvariš pesmu naslovom. Verujem da je posredi emotivnost. Da ona „presuđuje” kad naslovljavaš. Kod mene je drugačije. Sav unutrašnji svet izlazi dok pišem. Naslov, ne. On dolazi na kraju, posle smirivanja vnutrine. Tad radi racio. Traži reč. Jednu. Ponekad nađem, ponekad ne. Ponekad se rodi iznebuha, ponekad je tražim uverena da je nema. Pa se opet iznenadim... Ali, to je tako kod mene.

Kad odleže, doradićeš ono što je bilo prva, druga ili treća ruka. Svaka kleše, vredi pustiti vreme da radi za nas...

Ne znam zašto je tebe asociralo na Zupca. Pročitala sam je tražeći odgovor na tvoje „ne znam”. Mislim da je posredi suštinski ista priča i kod njega i kod mene, samo što on govori drugačije od mene. Kod njega, drugog čoveka sa njim spaja njegova reč. I od toga gradi „fabulu radnje”;)

Kod mene, u biti isto. Ali ne dotiču reči. Čovek se može dotaći i ćutanjem koje ima značenje. Mislim da je to Zupcu možda promaklo, osim ako je mislio na doticanje neizgovorenom rečju, ali se iz pesme to ne može zaključiti, nije izveo do kraja. Bar tako ja njega razumem.

Jeste asocijativna veza sa poslednjim stihom. Kod njega ona propušta njegovo doticanje iako bi ga mogla „zauvek zavoleti”. To „zauvek” mi smeta, jače bi bilo da je išao na „voleti”, ali bi onda poslednji stih morao da menja.

Ja govorim ipak o nečem bitno dubljem. Dubokom. Najdubljem. Što lepotom prodrma unutrašnjost, posledica je preslaganje koje ima kvalitativan pomak: čovek oživi. Tek kad se na dušu „legne” ista, ne klonirana duša, koja je, mada ista, sasvim različita. Tamo gde treba, gde je prirodno, različita. Zato i ima snagu opšteg zemljotresa, a ne mestimičnog. Deluje i po horizontali i po vertikali. Kad nestane, preslaganje je ostalo. Kao trajni dar kog iz čoveka ne može odneti niko, niti on sam može sebe vratiti u „pređašnje stanje”, što bi rekli moji mili pravnici.

Od reči koja dotakne možeš otići jer ona ne stiže do suštine. Preslabe su reči, izgovorene ili odćutane, ako je to sve, ako osim njih nema ničeg više.

U znamenu je sve. Zato on ne boli, za razliku od reči. Zato onaj ko dotiče rečima u prvi plan stavlja sebe - „moja reč”: ima moć i dotakla te je. Znamena nema bez uzajamnosti, obostranosti, istovremenosti i mnogo čega još. Dotakla ju je „moja reč”, ali da li je tebe dotakla „njena reč”? O tome, ni slova. Egocentrično svođenje osećanja i osećaja na jednu stranu, bez razmišljanja o osećanjima i osećajima druge strane - zato ona odlazi i svakako zna da on oseća da je za njega ona „možda mogla zauvek voleti”, ali ona zna ono što on ne zna: da je „mogla zauvek voleti”, ostala bi. Čim je možda, znači da nije možda. Provereno nije. Nije ovde suština o tome mogu li ja možda napraviti suši isto kao dobar kuvar u japanskom restoranu u Beogradu. „Možda” navodi na veštinu uporebe reči. A to je manipulacija. Otuda bele lađe odlaze, sa sve prozorima, iza kojih se nalazi on, razmnožio „moje reči” pa ga ima u svakom brodu i iza svakog prozora.

Njemu treba brod. Njoj voda da zaroni.

Kod znamena sve je voda. Simbolički govoreći.

Asocijativna veza postoji, ali suštinska ne.

Eto, to ja mislim povodom toga odakle ti asocijativnost. Moguće da grešim, ali to je jedina spona koju umem da nađem između ove dve verzije istog.

Pozdrav i tebi.

Svetac

Ostale su pesme
Basne a i priče
More kataloga
Što plove po svetu
I prašina muzeja
Sve na tvoju štetu

Ostale vetrenjače
U miru građene
Čuke i vrleti
Na kojima nema
Daha progonitelja
I tragovi istih
Kao što si bio
Bitke preživeo
A rat izgubio

Ostao i prijatelj
Kom si dao dušu
Pričao o svemu
Što on znao nije
U tvom je ognjištu
Korenje raspleo
A na radnom mestu
Mrežu za te pleo

Ostale tamnice
Kuća tvoja druga
Nalivpero tek
I stara mašina
Nebojene stranice
Tobom otkucane
I iskreni osmeh
Iz svake ti rane

Ostala je tajna
Iza tvojih stopa
Žudnja koja buja
Istina što grmi
I kobra iz nedra
Kojoj si tepao
Otrov ti briznula
Nisi zatreptao

Ostala je volja
Jača i od biča
Kičma neslomljena
Od čistog prkosa
Strah užas i bol
Po tebi su rili
Pojeli te ljudi
Koji su se krili

Ostao je zavičaj
O kome si snevo
I oštrica tvoja
U smeh odevena
I bes tiranina
Kojeg si zadevo
Jednosmerna karta
Koju nisi hteo

Ostao je i duh
Traje kroz vremena
Blato što te stiglo
I muk koji zbori
Hijene što pletu
Tepih bez prestanka
Da ne budeš stvaran
Već isprazna bajka

Ostao je i sram
Koji ne postoji
Roblje kog si dizo
Niko da prebroji
Opomene tvoje
Ne umeju čuti
Živ uzaman pevao
Zalud i posle smrti

Ostale su duše
Koje te još pamte
Niko ne zna ko su
U zapećku plamte
Neki stari novi
Umesto vas bodu
Slova samo sriču
Izdali slobodu

Ostao je lovor
Besmisleno stvoren
Tvoj rukopis skriven
Vreme ga se boji
I neznano još je
Koliko si znao
Kukavice slave
Misle da si pao

Ostao je nauk
Pokornost je zlo
Kad čovek zacvili
Za ustanak znak
Ostale i horde
Mutavih pevača
Igrača bez nogu
Snage bez udarca
Kupljnih za grumen
Novca a ne soli
Zaglupljenost hara
Lažni svetac voli

D.P.V.
05. 12. 2011

„Kakav deka!? Idi, bre, u p.izdu materinu, nosi se u p.izdu materinu!” Maršal je to, more, Sin Svih Naroda I Narodnosti, koji Se Čuvao Kao Zenicu Oka Svoga
http://youtu.be/P0ehSwRyJbg

„Pjesme su nam dali da bih pjevali, dobre pjesme su, zovu nas iz MUP-a da pjevamo skupa, pjevaćemo him”:D
http://youtu.be/B7kgVVjOphM

Snimak iz 1926. Kontrateža ružičasto-crvenom primitivizmu koji menja tekst tako da izbacuje Nemanjiće i manastire, u korist i čast gastarbajtera koji noćom obrađuje strankinje pod baldahinima... Ubijanje duha je zatiranje nacije.
http://youtu.be/WJUvXfV1wRY

Dan

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Kafu kod kuće popiću
Haljinu lepu izabraću
Puderom dušu zatrpaću
Stamenim pogledom varaću

Kad ostvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Pred tvojom kućom stajaću
Tajno u sebi dozivaću
Nemo izglasa plakaću
Glavu uspravno držaću

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Imenik kod kuće zaboraviću
Svačija lica prepoznaću
Smešak za tugu i bol imaću
Za licemere spokoj glumiću

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Tamjan ću telom disati
Pojanje tad neću slušati
Dvadeset mora osušiću
Nemoć do neba ugušiću

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Pomireno laži primiću
Krotko istinu podneću
Smreku iz sebe darivaću
I malu sveću pripaliću

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Sve duše dušom obići ću
Sa svakom ponešto popričaću
Cenovnik izdaje otćutaću
Samo cigaretu zapaliću

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Tamu u svetlost pretvoriću
Vetru gudalo polomiću
Vremenu zube izbiću
Krađu života oprostiću

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Na rame kog nema obraz spustiću
Reči što ne postoje saslušaću
Snagu koja krči nahraniću
Kosu od ničega pomilovaću

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Neka druga ja postojaću
Na istinsku sebe zaboraviću
Radosti i tuge prognaću
Ilovaču ciničnu poljubiću

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Probleme uopšte neću imati
Korovom te neću darivati
Ni mojim ranama okivati
Žilavost tebi ću poslati

Kad osvane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Sva slova tvoja zakopaću
Zagrljaj topli zaboraviću
Boju tvog glasa zadaviću
U tvrđavi goluba zakatančiću

Kad svane to jutro ustaću
I neću se buditi ceo dan
Ni noć me neće rasaniti
Ni na te neću misliti
Ništa će jedino postojati
Nedostajanje će me progutati

A onda ću bivša zaspati
Na trgu u Rimu ću te čekati
Po sivom kaputu prepoznati
Da ne dođeš svevišnjeg moliti
Obećanje staro u prah pretvoriti
Na sudnji čas ćeš me obradovati

U danu posle sebe probuditi
I opet neću zaspati
U juče ću te vratiti
Maratonsko polje postati
Srcem ću vreme puniti
Iznova ću živo živeti

D.P.V.
06. 12. 2011.

Oružje je ubojito oruđe, kod snažnog duhu jednako ubojita je već i misao...
http://youtu.be/6RaPzl3PiWg

Nisam u toku. Ne pišem za decu, nisam dotle dobacila - njima je najteže obratiti se, bar meni za sada jer mi je mozak na nekim drugim talasnim postavkama. Još se bavim bivšom decom i njihovim majmunlucima. Videću oko tog konkursa za nekoliko dana, pa ti javim.

„Minut ćutanja za svakog intelektualca koji je žrtva masovnog regresizma i moralne izopačenosti vremena u kome živi”.

K.V.
XI 2011.

Tajka,

urednik za Dečiji program Radio Beograda je Vesna Vučić. Kod nje možeš dobiti sve informacije koje su ti potrebne. Fiksni telefoni:
011/322.9.602
011/323.9.070
Brojevi mogu da se nađu preko informacija (o11/988). Tako da eto odakle ti;)

Bolje da se ti sa njom čuješ, nego da tandaram ja, koja ne pišem to što ti pišeš, pa još sa njom, kojoj je sve to u malom prstu.

Od 09h do 14h pa kad savataš. Rano na sabajle je najbolje, pre kolegijuma.