Tetka spisateljica

Maštala je dugo
o nekome ko
razume njene tajne poruke
razbacane u moru
divljih stihova

Slikala se za profil
dvadeset puta
da bi na kraju ostala
ona ista
iskrivljena poza kao i u drugih
facebook kraljica

Čitala je Kafku i Milenu
i Hakslija je čitala, po deset puta
i žmarci su joj svaki put prolaili
kroz stomak
i kučmu dok
je ležala zgrčena.
dok su u crnom
prolazili dani
njene mladosti.

Studirala je psiholohgiju
ali prve mrve dosade
dovodile su do nepodnošljivosti
i besmisla,
odlasci u klubove,
u crnom, sa podočnjacima
radjali su umor,
prve znakove dolazeće smrti.

Dovodila ih je
kasnije redovno,
ali nijedan nije bio dovoljno uporan,
ni hrabar
ni osećajan
da bi dotaknuo površinu
onog tajnog jezera poezije
koje je mislilda
da čuva u sebi.

cimala je klitoris
kad nikoga neme,
oslobodjena muzikom i snovima
i soba i tepih i krevet su
se kovitlali u bujici strasti
zamišljene ljubavi.

Godine su prolazile...
Nijedan nije bio dovoljno dobar,
otvarala se srcima
napaljenih dečaka,
koji su joj
tepali „tetka,
tetka spisateljica”

I više nije pisala,
čitala je samo svoje stare stihove,
i puštala da suze grunu
beznadno i strašno,
dok je plakala,
dugo plakala
nad svojim
propalim životom.

I bilo joj je muka
muka od silne inspiracije
koja je ostajala
neizrečena
jer ljubav je jaša od poezije.
A ona je bila stalno nesrečno zaljubljena,
nesrećno zaljubljena
u sebe samu.

MC