Дискусије - Форуми

+2 / -0 +2

Bez vas..

Biljana

27. новембар 2011. у 08.05

Sav teret dusa vam zgaslih i sebičnih, svalili ste mi na ramena!
Pokusavam da budem casna i hrabra da sve cutke iznesem,
i crpim snagu iz proslosti, makar koliko me tamo vise nema
stare radosti više ne postoje, još ih u mislima samo uznesem...

Kad tako ostanem sama sa sobom, pitam se gde ste svi
daleki, nekad dragi? Gde sam vas usput izgubila ili vi mene?
Neodredjenost pitanja obvija kao magla: Jeste li se u njoj skrili?
Magle se dizu, ali ostaju sklopljene za mene ociju vasih žene..

Moje srce kameno nije, iako pokislo, hladno često posve samo
zaranja u nesanice gde još jedino postojite, vi otisli, vi, kukavice.
Zašto ne poneste bar delic mog a vaseg tereta sa sobom tamo
gde vam razum likuje ali bol vam ne jenjava! Krijete ga posramice...

I da znate, bolje je meni sa mnom samom, nego vama bez mene
svi vi daleki, sebični i lazljivi sa svojim maskama umesto lica,
ja i bez vas pronalazim svoje inspiracije, kod mene cveta i kad vene,
izmoreni dugim skrivanjem, shvatate tek sad - ja sam vam nesanica.

Ne umiru nadhnuti, samo poneka nadahnuca- vecne oseke i plime..
Zamislite, ja volim kisu, lepet krila pokisle ptice i bol opalog lista,
jer sve to razumem, a vasa proleca koja nekada bejahu moje ime
prljavija su od svake bare skisle, niste vi vise oni, ni ja nisam ista.

(Biljana)

+0 / -0 0

Biljana

03. децембар 2011. у 16.40

Jeste Majo, hvala:)
Nego, pokusavam sve vreme da se javim, ali mi se stalno pojavljivalo ovo:Fatal error: Uncaught exception 'XML_RPC2_InvalidTypeEncodeException' with message...itd.itgd. bese skoro 15. redova, tek veceras me pusti:(

Htela sam (a jesam sinoć, ali nije prošlo) da pišem o tome kako se ponekad učini svima da su napusteni, i neki imaju pravo sto tako misle, ali, koliko naše krivice ima u svemu tome??

Koliko oni kojima verujemo mogu da nas izdaju(da se tako izrazim) a oni od kojih nikad ne bismo ocekivali pomoć, upravo istu pruze nesebično, staivise, tajno...I onda postoji trenutak kad sama otkrijes, kako se nešto dugo ceka i onda te (me, bilo koga) bude sram da se izvinis i objasnis, pa se cekanje produzi i bude kasno...

Možda je ovo sve zbrda-zdola, ali već ću se ja snaci da objasnim, samo kad se ovo cudo sklonilo i pustilo me da udjem ovde...

Pozdrav Majo, pozdrav svima i hvala puno...

+2 / -0 +2

eskimko
(radoznalka)

03. децембар 2011. у 19.15

koliko naše krivice ima u svemu tome?? Koliko oni kojima verujemo mogu da nas izdaju(da se tako izrazim) a oni od kojih nikad ne bismo ocekivali pomoć, upravo istu pruze nesebično, staivise, tajno...

*****
Nema naše krivice, ima odgovornosti: da tim ljudima ne pružimo šansu za popravni ispit. Neće ga nikad položiti.

Ne može dobar biti kriv zato što je neko drugi loš i zao. Dobar je dobar upravo zato što u drugima vidi njihove vrline i ne analizira mane, jer se bavim svojim manama. Zato i dobije nož u leđa, svako od nas, kad tad. To su lekcije iz kojih svako uči.

Oni za koje smo uvereni da su dobri ljudi mogu ne samo da nas izdaju već i da nas prodaju, što znači unovče svoju izdaju. Takve izdaje su prirodno ponašanje kod nekih ljudi. Zato to valja i tretirati kao sastavni deo života. Sve drugo, počev od samoispitivanja, pa do samoosuđivanja (pitajući se da li smo krivi), čista je autodestrkucija koja izdajnike dodatno uverava da su sa pravom učinili to što su učinili. To zadoovoljstvo mora im biti uskraćeno.

Svako uvek ima nekog koga nema, pa mu iskrsne „ko naručen”;)

+0 / -0 0

Biljana

04. децембар 2011. у 19.59

Slazem se s tobom, izdaja se teško prasta, i veoma mi se svidela tvoja recenica: „ Ne može dobar biti kriv zato što je neko drugi los”, ali ja ne mogu da izbegnem tu autodestruktivnost, ona ostaje u meni, zatvorena...To je moj način da se odbranim od drgih ali i od sebe...Međutim, i to nosi opasnost za svakog od nas, da zaboravimo koliko ustvari vredimio, odnosno da potisnemo svoje vrednosti u povlacenju...

Pronadjoh ove stihove, ne znam ko je napisao - pronadjoh se u njima (ili oni u meni, svjedno):

„
Ne pitaj gde ćes da me nađeš

Zli su ljudi sakrili adresu.

Daj mi oprost i pošalji lađe

Nek me jedra ranjenu donesu.

Ne pitaj me gde sam dosad bila

Što se telo od tebe ne miče.

Uplela se u djavolja krila

To toliko što se njega tiče

Kišom jutro je počelo,

Kao da zna da je ostalo,

Sve što ne vredi spomena ni kamena.

Hladnim čajem

Vode je pucalo.

Još se držim,druhtim pomalo,

Još sam živa al' pola oštrog noža

U meni je ostalo...”

„Svako uvek ima nekog koga nema, pa mu iskrsne ”ko naručen„;)”

Nadam se:)

Toliko, zasad, pozdravljam te...

+0 / -0 0

presipach

18. јануар 2012. у 20.11

Nema naše krivice, ima odgovornosti: da tim ljudima ne pružimo šansu za popravni ispit. Neće ga nikad položiti.

Ne može dobar biti kriv zato što je neko drugi loš i zao. Dobar je dobar upravo zato što u drugima vidi njihove vrline i ne analizira mane, jer se bavim svojim manama. Zato i dobije nož u leđa, svako od nas, kad tad. To su lekcije iz kojih svako uči.

Oni za koje smo uvereni da su dobri ljudi mogu ne samo da nas izdaju već i da nas prodaju, što znači unovče svoju izdaju. Takve izdaje su prirodno ponašanje kod nekih ljudi. Zato to valja i tretirati kao sastavni deo života. Sve drugo, počev od samoispitivanja, pa do samoosuđivanja (pitajući se da li smo krivi), čista je autodestrkucija koja izdajnike dodatno uverava da su sa pravom učinili to što su učinili. To zadoovoljstvo mora im biti uskraćeno.
---

eskimko???

sve što sam rekao ili pomislio o tebi, povlačim, zbog ovog iznad.

+0 / -0 0

Biljana

21. јануар 2012. у 22.43

E, tugo:(
Odoh, pa ne videh (kad hoće - hoće, imadoh s malom problema, jedna pogresna dijagnoza i zamalo svi ne pomresmo, srećom, sve je OK, raste i muci muke s predpuberteskim sindromom, kako vreme leti, to je cudo:))- hvala svima koji se javise na temu, obecavam, svecano obecavam, nigde vise (ako ostavim temu ovde do samo ovde, ali, ponekad ne ide, ljudi su zasiceni ili nezainteresvoani, svi smo to ponekad)...

@presipach
Nisam razumela, jesi li se meni obratio? Ako jesi, gde to ne možeš da se javis? Postujem na drugom sajtu, ovde sam samo na Knjizevnosti, javi se tamo ili si već?

Razresi dilemu:)

Postoji nešto sto me muci, i jako se loše osecam zbog toga. Javio mi se divan covek na mail, odgovorih jednom, onda promenih program, Gmail vise nije radio (kod njih je nešto bilo u „kvaru” i neke adrese su nestale, ako ovo procita, neka mi se javi, sad radi i adresa je ista...

Sanajm da mi se javi, želim da se izvinim i da mu uzvratim istom radoscu:)

Ljubim vas sve, od sveg srca:)

Дискусије : Књижевност

Teslio

Друштво

Информације

Забава

Остало