Čovek može da oduva planine sve do jedne.
I može da ima bezbroj srca za počivše, živuće i nerođene.
I može da mišlju obiđe sve epohe dok udariš dlanom o dlan.
Duhovna pećina uvek je toplija nego raskošno osmišljen stan.

Čovek može svu zemlju da pojede mada je sit.
I može da slep zaustavi strele iako nema viteški štit.
I može da dobrotu u paklu seje do kraja sveta i veka.
Čistota duše uvek nadjača zla ovoga i onoga sveta.

Čovek može sve nepravde da nosi kičme uspravne.
I može da bez snage budi nebrojene horde pospane.
I može da se odrekne svakog sna jer ume u javi da sneva.
Slobodan duh kida lance čak i kad od premora zeva.

Čovek može da ljubi sve što od istine bez glave beži.
I može da blaži ono zbog čega iz čoveka zver zareži.
I može da pločice ka paklu usmerene odvede do samoga raja.
Odanost bližnjem i neznancu srušiti ne mogu prostota, čemer i graja.

Čovek može da njiše kolevku kad bašona usta cevi usmeri mu u oko.
I može da bez jauka primi novo tane od koga gine ma koji soko.
I može životom da plati oganj vere u središtu svome.
Loza se zaliva grbom i himnom dok ledolomac u bezdno tone.


Čovek može da mrtav živi uprkos beskonačnom smaku sveta.
I može da kao čestica poje jer za njega ne postoji šteta.
I može da nestane opet kao što je nestajao za života.
Jer nestati trajno nije kazna već božanski dar i lepota.

D.P.V.
22. novembar 2011.