Jednom sam pokvario kucni budilnik cackajuci ga pa mi tata po obicaju ljutito rece:
„idi Neso‘uzaberi’prut ali pazi koji ćeš da ne ides dva putu niti ja da ne daj Boze idem”!
-Auuuuuu!
Nema se kud. Odem ja do obliznjeg zbuna koji je čak i nekakve cvetove
imao kao da je iz rajskoe baste ponikao pa pocnem biram.
Uopste nije naivno.
Ocu li ovaj,ocu li onaj, ma mali je samo ću ga naljutiti biram ja ko’žena zelenu salatu na pijaci. Ni jedan prut mi se u opste ne svidja niti odgovara. Buljim sad još buljavijim pred plac ocima u divlje grmlje, razmišljam i dosetim se. Odlomim i dovucem mu sa mukom takvu granu da nije ni za volove da tuces a kamoli malu decu. Jedva sam je uvukao kroz vrata u kucu napravivsi mami nered i još kažem:
„Evo Tata, znam da sam kriv, tuci me !
A oci oce da mi ispadnu od suza koje samo sto nisu krenule. Gledaju se on i mama ispod oka pa pogleduju na granu, zadržavaju osmeh a na sreću komsija Aca iznenada pristigao na kafu ko porucen pa će on meni:
-Dobro, ovaj put ću ti oprostiti najviše jer si bio posteno pa priznao a i ova mocuga ti je dobra…Ali da obecas…
Cesto prekida otac,muci se…Oce da‘prsne od smeha.’Trudi se on da bude ozbiljan ali teško mu ide. Izgleda da ga je prošla ljutnja.
‘Ocu tata ocu,’
Mislim,
-neću vise da popravljam sat koji radi.
Sad se već suze kotrljaju pracene maminim i komsijinim smehom ali i sa mojim zadovoljstvom sto sam ga nadmudrio.
”