За „ShinyBoots_OfLeather”
Леба ти, зашто се нађе призван(а). Нисам за тебе рекао ни да имаш ни да немаш талента.
Цитат:
«Проблем су они који нешто не воле, јер немају дара за то, па се понашају као лисица којој су гвожђа отфикарила реп, па убеђује остале лисице да откину њихове.». Значи, користим 3-е лице, „проблем су ОНИ”) значи не сврставам тебе тамо.
*
Да је рима калуп и стега, ту грешиш. То је врхунац слободе.
Прочитај да је Питагора сматрао математику и музику апсолутном хармонијом, као и музику исказану кроз поезију.
А ту не спада и „поезија” коју сам гледао, и чија ћу 2 примера навести:
1. Узме „песник” новине, исече речи, промеша и онда их испише како су тако промешане испале.
2.
Узме такође текст из новина, па га форматира да личи на ромб, и то назове песмом.
*
Одакле ти идеја да је рима постала демоде још у 19 веку? То је измишљотина Марка Ристића и осталих комуно.модерниста, када је после рата требало рушити све, али баш све што ваља.
Када су живели и писали Серјђа, Владимир, Шантић, Ракић, Дучић, Дис, Мика, Десанка, Миљковић...
*
Узмим пример сликарства: не сматрам да сви треба да буду хипереалисти и да им слике личе на фотосе. Али, није слика када сликарев патак мрљавим ногама прешета преко платна а овај то окачи као уметност.
Гледајмо старе Талијане, венецијанска школа, па Ван Гог итд.
Ја не разумем ни мали део шта је један Дали хтео са сликама, али видим да је махер. Знаш ону слику „Салвадор када је имао 6 година и када је мислио да је девојчица, налази парче мртвог мора”. Халуцинација ексентричног генија, али видиш да је слика маестрално урађена.
А данас... нацрташ пар кругова и то је то...
После рата је укинут реализам, све осим Куновог партизанског реализма, на свакој слици песница која држи бомбу. Кренуле небулзе.
И онда, нека европска установа 50-их година ради антологију кича. И пошаљау надлежнј установи ФНРЈ да им пошаљу врхунац кича.
И, наши паметњаковићи пошљау слику Уроша Предић „Дечак на мајчином гробу”.
Може нек да прогласи Пикаса генијем над генијима, али троугласте главе на „Герници” неће се памтити колико Мона Лиза ии неке друге...
*
Да се вратим на поезију: Ја овде немам псеудоним, него има и инцијал.
А ко жели, може да погелда блог
http://grmilko.blogspot.com/
где сам почео да римујем куварске рецепте. У знак протеста.
Има ту и песма „Ивер” са јасном симболиком: поредим себе са ивером који је пао далеко од кладе, пошто сам отишао у далек свет, боравио и доста даље од БГ, и не знам ни ко сам ни шта сам. Губитак идентитета.
И, неколико „зналаца” ми рекло: „Како бре ово мисаона песма, па у осмерцу? Мисаона, симболична песма мора да буде нејасна, херметичка, а ти је натанцовао као Змај ”Три хајдука„ тако је течна...”
После тога сам на фејсу отворио групу „РИма, рима, е па шта је”.
Видећеш тамо на блогу и ко су ми били рецензенти, Лакићевић, Матија, Ршум. А нису то урадили за паре, него из убеђења. И погледај са киме ме Ршум поредио. Могао је и са неким клокротистом или сличним „измом”, али није...
Ја сам на овом форуму ио давно, упознао Блокова (Романова), Sky seekera, Ликоту и још неке.
Сада опет навраћам јер мој земљак Шнајдер кога не знам лично, само преко поезије, поставља овде неке ствари које ми се свиђају.
И којима не ласкам, зна он.
А кога жуљају његове риме, нека лепо прескочи и иде даље...
*
На крају пример: У једном К клубу, каже мој колега песник: „Да вас упозорим, ову песму може да разуме само неко са IQ већим д 140, а и он само ако је довољно сконцентрисан”.
Сви се, да простиш, покакили од треме...
И почне: да прича неким својим халуцинацијама, ноге му на лустеру, глава му у ђошку...Још каже како је ђаво лоше спавао, а поп силовао малолетницу...
Тајац.
Хајде, зуцни мајчин сине, ако смеш.
И ја онда прекинем тишину и питам кој га враг терао да се качи на лустер. Успут, никада нисам ишао да мерим IQ па ме то амнестира за тај књижевни преступ...
*
А за критичаре: Ко не зна нка се распита како је Скерлић попљувао Диса.
Где је данас Дис, а где ЈС?
Да ништа друго није написао, Дисови „Наши дани” из 1910 су вечна песма, актуелна и дан-данас. На жалост...
