Дискусије - Форуми

+2 / -0 +2

Zivot u tudjini.

Radica

26. септембар 2011. у 18.29

Domovino moja-Ljubavi moja
Rodih se u kolevci tvojoj,
umivala me tvoja rosa,
na zumbule mirisala kosa,
pevala se pesma tvoja,
tu se tkala buducnost moja.

Želim život bez rastanka,
ja sam tvoja mala Bosanka.

Domovino mila moja,
cuvamo sva bogatstva tvoja.
Domovino ti ceš znati,
da ćemo za tebe život dati,
U SRCU MOM SI TI
U TVOJOJ DUŠI SMO SVI.

Oseccaj duše
Želim ti nešto reci , tiho da niko ne cuje.
Pricu ,
budi mi dovoljno blizu da osetiš moj šapat.

Nocas ti moram odati tajnu.
Boli me , ali još verujem
još se nadam tvojoj blizini

Moram ti priznati,
ovo što osecam u duši jače je od mene
i ne mogu te pustiti da odeš,
znam da veruješ da me ne boli

Toliko puta sam ti rekla ne
a svaki put me je to ubijalo
slamalo mi srce, a telo je ipak gorelo za tobom.

Evo i sada mi kroz telo prolazi jeza.
Moje te telo zove i ruke te moje zovu,
a najviše moje srce.
Domovino,zavicaju.

+0 / -0 0

No-1

27. септембар 2011. у 16.31

Domovino moja.

Još jedan dan za izgubljeno lice,baca ga u proslost,korak koji kasni decenijama za pogledom i osecajem sadasnjice.
Pokusati izgovoriti reci,nedorecenog toka,izdvajati slovo po slovo za razlog zašto uvek vracamo se na isto,a toliko od njega bezimo,u strahu,u očaju,u praznovjerju..
Verovati mitski.
Sklapam piramide u zenici oka,kamen po kamen dovlacim svakim novim danom,rukama što se vuku iza tela,poput dve lesine,dva roba,odvojena od nadleznosti carovanja.
Staklen pogled kroz prizmu,muti boja oblacnog neba.I uvek tako nejasan i neopipljiv,a tako na dohvat opipa i shvatljivosti.
Još samo jedan odvojen kamen od tla,novi odskok,nova kocka ka nebu.
Još jedan blizi dan ka savrsenstvu pomislim,trenutak do visine gde se penjem,bez krila,bez supljine u kostima...bez nade.
Na klisuri pogled,odrazen u dubine magle,hladan i odsutan od vremena,ispunjen promasajima neuspelih poduhvata,hvatanja za srećom ili jednim mirnim snom u tisini bez traga,nagona,trzanja...samo u tisini san ili budenje...
Hrapav glas,izbrusen na mermeru zivotnog tocka,skoro pa izlizan i nerazumljiv...
Zeva u prazno i doziva neshvatljiva imena i pojmove,razlike izmedu crnog i belog,neartikulisani tonovi proizvedeni sagorevanjem i garistem unutrasnjeg sistema.
Svi putevi umrseni,kroz mocvare,rogoze,suzava dimenzije svesti,razuma,snalazenja i odluke...nagovaraju na greške,kao da žele jednom da zalutas već.
Zar nisam do sada,izgubio se u cetverozidnoj prostoriji,izrezbaren u zidovima,pokriven belinom,zakopan u sebe...do smrti...zar nisam do sada..?

+1 / -0 +1

Radica

27. септембар 2011. у 18.48

Pitam te OTADZBINO ???
Kamo idu svi ti psi,zalutali od vlasnika,robovi vezani lancem od sjecanja,kamo idu sve te prazne koze..
Nemir se zgorozava od nemira,i sve okameni u tvrdjavu se stvori..sa bravom bez rupe,s noćibez dana,ljubavi bez grijeha.
Koliko već dusa tinja u tvojim rukama,cekajuci da ih bacis na vjetar,u more..koliko nas je na skretanju izgubilo smisao o stvarnosti,utopilo se u tebe,dalo ti sve..postalo vjecan rob,odan sluga koji više ne mari za osmijehom,rijecima,opstankom,budenjem...koliko samo...?
Ljubav u smrt pretvoris,ugasis joj svijetla,punes u zariste,ledenog ga ostavis...
Uzimas im brodove,slamajuci luke...koliko?

Domovino

+1 / -0 +1

Radica

29. септембар 2011. у 13.58

Bosna
da sam ptica i da imam krila
ja bih celu Bosnu preletela
preletela bih planine i gore
sletela na Bosansko more

lepo more talasi se plave
nosim pozdrav sve do reke Save
a sa Save poletela Drini
odmaralana Maglic planini

na Drini misli mi se sjete
hajde leti Bosnom do Neretve
na Neretvi dusa mi je puna
moram videti gdje je reka Una

Drina,Una,Neretva i Sava
moje Bosne granica je prava
zato druže kad na Balkan podjes
uvek Bosnom morat ćeš da prođes
srce tvoje mora da se divi
kad te Bosna u zagrljaj primi

Eto tako neka svako znade
Bosnu neće da mi niko krade
volim jutro volim zoru rosnu
a najviše volim svoju Bsnuu.

Zavicaj

+1 / -0 +1

Radica

30. септембар 2011. у 10.04

Domovino.
Ovde MRAK je.
Davno je zašlo sunce
nad ovim gradom prokletim
samo još ja i moje srce
cvilimo za tvojim očima nevjernim
i pišemo ti pisma u mislima
s nadom da ćeš ih shvatiti
al' ti si lađa bez kormila
nećeš se nikad mi vratiti
pa odvojim ruku od ruke
i prekinem tu suludu molitvu
jer na usnama su preteške muke
da bi mogle lako s duše da se saperu
i bacim sve svoje snove
k'o perje u zrak
i umiru, umiru nade nove
i ostaje samo mi mrak...

+1 / -0 +1

samo_broj

30. септембар 2011. у 15.23

„preletela bih planine i gore
sletela na Bosansko more ”

!?

Neko je ovde lud ili ja dobro ne znam geografiju.
Ah da, u pitanju je pesnicka sloboda:)

+0 / -0 0

nafsika

30. септембар 2011. у 21.13

Blago tebi sto si imala Otadzbinu kao Alisa iz Zemlje cuda...moja nije bila takva...moja Srbija, moje Kraljevo ne bese tako prema meni...i zato sam otisla, kao i milioni drugih...dosta vise sa tim rodoljubivim malverzacijama i limunadama...

+1 / -0 +1

Nash-Taylor

01. октобар 2011. у 18.47

Bosna ima Neum..koliko ja znam geografiju... a Kraljevo Ribnicu, a Ribnica kasarnu...eehhh...Vanjuška...

+1 / -0 +1

Radica

02. октобар 2011. у 00.10

Tako je Teylor,tako.
I Serbija ima more,ima more dok je C.Gore;)

Bezim..
Pobegnem od sebe i onda se ponovo tražim,
Slikam noći očima svojim, sišem maglu,
Tajne su skrivene u plućima,
boli disaj, bole teški kapci.

Zatvorim oči, vidim globalnu stvarnost,
izrode iz džungle, limbove u raju,
zove me vetar da letimo zajedno,
ja bojim se da ne zakasnim nigde.

Drhtim, jer postoji vreme.
I prolazi.
I starim.
Dok ovo pišem.
Starim.
Malo žalim, za mladošću neodsanjanom, ali pišem.
I starim.
Prolazi vetar, prolaze sati, moje nebo boje kutijice
Narandžastog „tik tak”-a kroz koju prolazi svetlosni snop,
neće dozvoliti tegovima na kapcima da me pobede.

A duša mi je umorna i osećam se slomljeno,
telu treba jorgan da ga ugreje,
licu treba jastuk da ga ohladi,
vruća od umora, spuštam podočnjake,
sve teže dišem, sve sporije mislim.

Ponoć je, kasno za kafu, rano za kafu.
Taman za kafu.
Kafa će podići tegove,
podići mene,
u visoke oblake, iznad magle.
Da zajedno s vetrom, što me je zvao,
Sanjamo vreme što ne postoji.
Ne znamo dokle, ne znamo kuda,
Ali se držimo za ruke.
Čvrsto.
Vetar i ja.
Ja i vetar.

A Vi...?

+0 / -0 0

Radica

02. октобар 2011. у 20.16

Ja bih da zaustavim LUDI svet na tren jedan.
Tren ali dovoljno dug da prebolim.
I kad bi mogla da se smem i nastavim onda bi uzela da vrtim zemlju i da se smem...
Sela na ogromnu ljuljacku i gledala u oblake...
Vratila bi se kuci!!
Bar u mislima.

+0 / -0 0

Radica

02. октобар 2011. у 22.32

U povratku:

Kisa.
Nabujala Drina.
I magla na njenoj povrsini.
Kao paucina.
Kao svileni til preko lica.
u Sarajevu pita ispod saca i miris cevapa.
Klizava kaldrma umorne oci.
I bez prestanka,bez pardona noga na papucici gasa.
I svevisnji na delu cuvara.
Povratak kuci, u zivot.
I ona ista strepnja od zvonjave telefona.
Sve je spremno...
Samo ne dusa na crni glas.

„Bolis me ti. Nećeš me zateci zivog ako odes od mene.” tihi glas sapuce.
I zatvara oci a suze tecu po bolesnom licu.

Дискусије : Књижевност

Teslio

Друштво

Информације

Забава

Остало