Klovn
damijan
(primenjeni matematicar)
26. септембар 2011. у 12.05
Jednom,sam' sto nisam skoncao
Kad nešto dunu u me;
Kao vetar topao
U igracku od gume.
Kako boja prorekne:
Klovn,vitez,jeti...
Cesto se zemlji Klekne,
Ali i poleti.
A predstava traje
Kad upeca se muza;
Mada,mnogo ulaz staje:
-Jedna smesna suza.
A kad muze nema;stant'e!
Levo uho kopa
Iz ruke mu cvet poraste;
Ispali iz topa...
Ali...Prođe nocna sema.
(Mesec skupi red kulisa)
Ko ni zimi lasta
Opet njega nema;
Sem nosa,babrurasta.
damijan
(primenjeni matematicar)
26. септембар 2011. у 12.09
Muzikanti
Kada mreti stigne cas,
Vol'o bih da kisa pada
Ovo kao sad.-Uz njen dobos,moj talambas;
-Na sokaku snenog grada.
Iz kafana kad se ode;
A pijanstvo traje još.
Sam' od rima i od vode;
Uz poslednju,za svoj gros.
damijan
(primenjeni matematicar)
26. септембар 2011. у 12.17
Ptico!Probaj malo na zemlju da padnes
Bez razloga,onako tek.
Proviri šta rade mravi,jez...
Koja biljka samo mirise;A koja je i lek.
Kažu odozgo vidi se sve
Dopire pogled do ivice sna
Al dok letis, laskav je svet!
Možda je bolji pogled sa dna?
eskimko
(radoznalka)
26. септембар 2011. у 15.25
Htela sam da umrem a da nisam znala
Da prestanem biti blistava sandala
Da nikome više na putu ne stojim
Gde ćuprije nema da čamce ne krojim
Dok tišina trešti da ne tražim buku
Da ne znam za opšti jad čemer i muku
Da mi osmeh više niko ne tumači
Da budem odsutna kada jači tlači
I uteknem gluposti koja bi da mrači
Da ugasim plamen usred noćne tmine
Da me juče više nikada ne brine
Htela sam da umrem a da nisam znala
Da sam preminula u raljama zala
I da tako živa živim nikad bolje
Pomogle mi greškom najumnije golje
D.P.V.
IX 2011.
