Кукуријеку, што волим вас критичаре...
А зашто мора баш десетерац? Да гусламо? Лично волим и десетерац, али зашто мора на силу свуда.
Леба ти, прочитај Јевгеније Оњегина. Безвезна поема, није десетерац...
Мани се пуког броја слогова, хајде да причамо о ритму и мелодији.
Ако већ причамо о 1-ом стиху 1-е строфе, можда је боље и мелодичније рецимо:
испред бљештавог маркета стоји...
Пошто тај предлог „пред” у сендвичу између друге две речи мало кочи њихову течност...
*
Ако већ нашем Шнајдеру налазимо ситне фалинке и тражимо перфекцију, како ниси приметио да на крају песме, речи „млијека” и „Чека” имају риму само у распореду слова али немају мелодисјку риму, различито су акцентоване.
Или на почетку: куче-туче.
Има ми риму ако је „због неке туче” или „туче” као генитив од речи „туча” за град, падавину. Међутим, „туче” као 3 лице једнине глагола тући, нема акценат какав се слаже са куче.
Рицимо, ја никада нисам римовао „лаже-каже” не само што је та рима раубована, него што нема мелодијску риму.
Нити римујем оно као у народњацима:
Тужне су ми ноћи (кратко силазни акценат)
она неће доооооћи. (дугоузлазни)
Ни то ми нема праву риму, има само физичку.
Мој Шнајдеру... Баш те лепо браних од кукурека, па ти дадох трњине, нађох ти више заемрки него он.
„Хасо, немој ме више бранити, љеба ти..:”
Иначе, када је реч о теми напуштених животиња, мене је заковао извесни (не знам ко је) М. марић, који је написао Микију ову песму.
http://www.youtube.com/watch?v=67XS0B7_6gE
После овога ја немам храбрости ништа да додам...
Ја сам дуго мислио да је аутор покојни Драго Бритвић.
А ко не зна ко је био Драго, нека нађе песме
„Љубави, ноћас макови гину”
„У камену песма пише”
„Хоћу ноћас то што немам”
„Душо моја”-Кемал
„Далмаицјо земљо маслинова грано”-Мишо Ковач
