Bila jednom jedna smotana I simpaticna princeza. Uvek je zaboravljala gde šta ostavlja, po ceo dan joj je drhtalo srce, te zbog izgubljenih kljuceva, te zbog straha, te zbog tuge, ma zbog svega. Šta da vam pricam. Toliko je bila zaboravna da bi ponekad zaboravila da se probudi.

Od straha se branila tako što se svemu smejala, sve joj je bilo smesno, te kao onome stoji kappa, te kako ona druga osoba hoda. U svojo luckastoj glavi zamišljala je kako ljudima podmece nogu I oni padaju. Ne mislim ono skroz da padnu, nego ono kao kad zapnu za nešto.

I tako su strah I smeh smenjivali, sve dok je Tuga ne bi spopala, I to ne obična tuga neko neka teska tuga. Onda bi se osetila usamljenom najusamljenijom Princezom na Svetu. Onda bi odlazila u selo kod običnih seljaka, I divila im se kako oni jednostavno žive. Sa brigama ali normalnim a ne onim kakve su imali njeni roditelji Kralj I Kraljica I Dvorjani. Oni su samo brinuli hoće li neko doći da pohara njihov Dvor I Zemlju.U svoj toj bbrizi ponekad su zaboravljali na nju bas onako kako je ona zaboravljala stvari. Ponekada je zaboravljali toliko dugo da je ona pomislila kako je više ne vole. A voleli su je oni, samo ta njihova briga je njihovu ljubav sakrivala stalno dok se najednom ne bi setili da su je zagubili.

Seljaci su stalno mislili na svoju decu jer nisu strahovali da će iko da ih pokrade jer nisu imali bog zna šta. Krave I konje su vodili sa njima na njivu a ponekada I decu. ostavili bi ih ispod kakvog dveta I naredili psima da je cuvaju I ne daj boze odbrane od lopova. A deca ko deca zabavljala su se gledajuci u oblake I slusala su muziku vetrova I ptica. tako je I Princeza provodila dane sa njima.

Sve dok jednog dana nije dosao neki zli Carobnjak. Dosao je iznenada I sve je zacarao. Princezu nije uspeo jer ona I onako nije volela Carobnjake, plasila ih se kada bi joj citali neke druge Bajke. Znala je da oni umeju svasta, pa tako ni ovome nije verovala. Kad god bi ga videla bio joj je smesan. Kikotala se I zamišljala kako se I on zaplice kada onako uvazeno hoda.

Sve dok jedne noćikada je utonula u san, carobnjak ne udje u njen sam I to samo zato što je ona sanjala jednog decaka, seljaka. Vukao je za like a ona se ljutila ali je volela sto je bas on vuce a ne neko od drugih decaka. I taj se carobnjak zahvaljujuci svojim mocima pretvorio u tog decaka. Ali onaj koga je Princeza sanjala nije je vise vukao za kike, nego je poceo da je miluje, te po kosi te po ruci. Devojcica se zbunila jer se prestala smjeati I duriti. Pocela je srce da joj udara kao kada se uplasi ali ovaj put nekako drugacije. Ovo joj je pomalo I prijalo jer bi joj se obrazi zarumeneli a kolena nekako cudno podrhtavala. A oni leptirici u stomaku, leteli su non-stop.

Šta da vam pricam dalje, Princeza je shvatila da se zaljubila. Toliko da je trcala za decakom po ceo dan. Igrali su se I smejali sve dok je jednog dana carobnjak u decaku nije poljubio. Poljubac je bio lep, devojcica je zatvorila oci I poljubila ga nazad. carobnjakov dah je Princezu otrovao.

Princeza je pala u san I nije se nikako budila. Svi dvorjani su se rastuzili, roditelji Kralj I Kraljica su raspisali nagradu ko uspe njihovu cerku da probudi. Dolazili su razni lekari I travari, čak I drugi carobnjaci. Nisu uspeli da je probude. A Princeza je bila zarobljena u snu I nije vise mogla da se igra sa seljacima, niti je mogla da se vrati u dvorac.

Ali da nije bajka možda bi se ovde sada zavrsilo ali kao u svakoj bajci tako u ovoj kraj mora da bude lep.

Onaj mali seljak sto je vukao za kike, nije nikako mogao da prezali Princezu. Prošlo je dosta godinaon je izrastao u snažnog I lepog momka. Jednog dana usao je u Dvorac I nasao carobnjaka, koji je I dalje bio postovan I cenjen. Odsekao mu je glavu jednim udarcem maca
Tog momenta Princeza se probudila.

Prepoznala je nekadasnjeg decaka I poljubila ga.

I od tada Princeza živi sretno sa njim, imaju dece. I ne zaboravlja vise stvari I ne zaplice drugima noge 