Biti prvi

Prvi sneg.
Oblacim patike i trenerku pa pravac u sumu.Tako mi’sinulo.’Trcim po ustaljenoj stazi praveci tragove u tek napadalom sneznom pokrivacu. U tisini čujem samo sebe kako ravnomerno disem i pucketanje lisca i snega koje gazim. Nema ni ptica koje su odjednom nestale. Sam sam u nasoj obliznoj sumici. Osim mojih na zemlji nema ničijih tragova pa čak ni zivotinjskih jer nije bilo vremena da ih bilo ko napravi. Jedinstven osecaj izuzetnosti se radja u meni.
-Samo ja treniram u ovim uslovima,
mislim se u sebi sireci pluca od samozadovoljstva. U glavi vrtim slike i ‘boksujem’ sa zamišljenim protivnicima iako sam taj sport već poodavno ostavio. To me dodatno motivise jer iako sam izasao iz boksa on nije i nikad neće izaci iz mene.
Sa drugog kraja sume svoj trening zapocinje dzudista Rekorda iz Rakovice
Ivan. On takođe misli da je jedini odvazni ‘bas celik’uzivajuci u netaknutom belilu. Trci brze no obično nosen na krilima samouverenog i neustrasivog borca. Krecuci se razlicitim stazama nasi tragovi se spajaju kratko na jednoj okretnici ali ne i mi.
„Pa dal’je moguće’?
Pita se razocarano dzudista kad je videvsi sveze tragove shvatio da nije sam u sumi.
-Šta je sad ovo,malopre nikog nije bilo ovde.
Zbunjujem se ja mahinalno usporavajuci tempo. Merim tudje tragove kao svezije u nadi da sam ipak bio prvi ali i sumnjam. Zavrsavam svoj rekreativni trening sa saznanjem da nisam jedini’asketa’koji ‘dzogira’ pred sumrak po prvom snegu.Nekoliko dana posle toga u jednom caskanju sa drugarima čujem dzudistu iz kraja kako se zali.
-Trcim ja tako pre neki dan sav ushicen jer sam siguran da samo ja treniram po ovakvom nevremenu kad ono vidim tragove i ukapiram da je još neko u sumi. Posizeo sam.
Prica smeskajuci se.
”Pa to sam jaaaaaaa„,
Skacem,vicem i tapsem drugara po razbacanim plecim objašnjavajuci mu istovetne misli koje su me morile u to vreme. Pocinje licitiranje ko je u koliko sati usao u sumu i kuda se sve trcalo u nadi da se izborimo za PRVOG ko je ‘naceo’ sumu te zimske sezone jer već sutradan staza će biti utabana od setaca. Od tad mi je bio još draži taj sportista jer on je moj a i ja njegov svedok neobično odvažnog iskusenja.
”