Ерупција

Уплићем ти тела сирена у косу,
миришем заблуделу мисао на
превоју бока, дрхтавим крилима
љубим ти бедра а
неспретно по леђима мапе урезујем.

Осећам врелину узаврелог пулсара,
гори умирућа звезда над твојом дојком,
надима се и дахће дијафрагма док
телесни сокови на пипету цуре
и у вир се спајају.

Бесни орао, обесно кљуном кида,
гризе запаљено месо, шири се зеница,
вртлог живог блата пожуде усисава,
све откуцава и
испрекиданог даха заноса стење.

Нудим ти све врхове планина,
да их на свој Олимп ставиш,
испуњавам тајанствене шпиље,
термали луде под притиском лаве
и поносно у грчу
се порађају гејзири.