Vijetnam

Brisem lepljivi
napalm sa ekrana,
pepeo i sluz,
jer gorelo
je već srce,
i u mojoj sumi
više ne listaju stabla.
Pa svaki dan
bombardujem
sebe
u maloj facebook samici
gde sam
i zatvorenik
i strazar.

Vise ništa ne znam
i čujem ništa
osim kolanja
svoje krvi,
osim informacija
koje mi sume glavom.
Pa ja sam kreativan
i posten,
i uspesan
o tome pevam pesme,
koje odjekuju
kao krici
u prostoru
među zidovima.

U meni,
masovne grobnice
i pune trulog
mesa,
to je ona bolja proslost
kad još bejah ziv,
u meni se
sada sijaju samo
slike
i mozak cvrci
arije
buducnosti
u koju tonemo bez dna.

Moj Vijetnam
je ovde.
I spasilac će doći
da mi donese
mir
kao zaljubljenom san.
Tražim tajni znak
u licima,
pokretima ruke,
ali ne otvaram samicu
u meni vlada strah.

Moj živi les,
gusenicama
zgazen,
izgubljen
u blatu
Americke slobode,
odakle
stize Deda Mraz,
Još verujem da sam
jedinstven
ali placem kao i drugi
i podizem ruku
da obrisem suze
ali suza
vise nema.
Samo pepeo i prah.

MC