Širom otvorenih očiju

(Bolero)



Starac je nepokolebljivo gurao kolica, hitajući nekuda uzbrdo, krećuči se pored parkiranih automobila. Ulica beše poluprazna jer su se svi žurili da se što pre sklone sa vrelog asfalta. On kao da nije mario za vrućinu, njegovo sivo, iznošeno odelo bolje bi pristajalo nekom zimskom vremenu i nekoj drugoj klimi. Kretao se lako, kao da nije star ali mu je sa čela curio znoj koji je on povremeno brisao svojim masnim rukavom. U kolicima je sedeo neki dečak, star oko dve godine, možda i manje.

Pokraj kontejnera za smeće starac polako zastade. Neki nejasan, godinama razvijan instinkt, beše mu šašnuo da baš tu stane. Možda je i poznavao to mesto i taj kontejner. Pokušao je da ga zaobidje, ali nie mogao da se provuče sa kolicima. Zastao je, zaglavio kolica. „Odmah dolazim”, rekao je dečaku koji je zabrinutim pogledom pratio ovo razdvajanje i zatim izašao na kolovoz...



Veliki, beli „Land cruiser” lagano se penjao ulicom. Njime je upravljala mlada devojka u crnoj letnjoj haljini. Izraz lica i oči behu joj popuno i savršeno sakrivene iza velikih tamnih naočara. Dugačka kosa i izrazito velike, stisnute usne behu uočljivi i namerno oslobodjeni detalji njene pojave. Uživala je u vožnji, u kontroli ogromne mašine, u tome što sedi baš u belom „Land cruiser-u”. I samo su nagle promene u brujanju motora, koje je posmatrač spolja mogao čuti, odavale njen unutrašnji nemir.

Automobil je jeo ulicu, ravnomerno gutao prostor i ta ujednačena dinamika mogla je trajati beskonačno, da nije, u trenutku, kad su prolazili pored kontejnera, na kolovoz stupio onaj starac u pohabanom odelu. Učinio je to naglo, bez najave, nevaspitano i neobazrivo. Krajičkom oka, devojka ugleda sivu pojavu kako promiče uz samu desnu stranu vozila. Izgledalo je da ga je pada, da ga je udarila.



Neka nejasna mučnina, neki stari, prevazidjeni instinkt zahvati devojku i ona pritisnu kočnice svom snagom. U hladnoj, klimatizovanoj kabini oseti iznenada vrućinu, znoj.



Pritisnula je dugme i otvorila je prozor. Ulicu trenutno zapljusnuše strasni zvuci Ravelovog „Bolera”, koj je devojka slušala. Pogledala je. Starac je bio tu, sabijen izmejdu kontejnera ali živ. Nepovredjen, Nije mu bilo ništa.



„Imala sma sreću”, pomisli devojka. Spoljašnji vazduh bio je vreo i neprijatan. Odmah je zatvorila prozor. Konsolidovala se i smirila. Izvadila je ogledalce, i popravila kosu. Dva puta je po sebi prsnula malom bočicom dezodoransa. Zatim je dala gas da što pre pobegne od tog neprijatnog dogadjaja.



Čim se situacija raščistila starac se brzo nagnu, zahvati u kontejner i izvadi iz njega komad hleba u zadovoljavajućem stanju. Brzo je prošao na kolovoz.



„Evo me”, rekao je dečaku koji je rukom mazio ćeličnu stranicu kontejnera i pružio mu polovinu komada hleba, dok je drugu zagriyao.



Sav srećan, dečak zgrabi komad i strpa ga u usta. Starac pogura kolica ispred sebe i oni krenuše dalje. Dečak je halapljivo jeo i osmehivao se prolaznicima gledajući, širom otvorenih očiju, svet oko sebe.



MC

Vidjeno u beogradu 20.07.2010