Klikeri na nebu

Boza je zakoracio u drugu polovinu zivota, bezazleno kao da ta nevidljiva crta I ne postoji. Neko tu zapne, pa ga stignu neka cudna razmišljanja o starosti, bolestima , neizvesnosti. Buducnosti. Teska reč za svakog coveka. Ona je za njega kao I Svemir, bez kraja, nedokuciva I dosadna.
Živi za svaki dan, polako ga ispija ,kao I pivo koje veceras klizi hladeci ga od glasne muzike I topline koju kisa tera unutra poput velike metle. Guzva je , ljudi se guraju u restoranu ili kafani nazovite kako hocete, svi srpski restorani su u Torontu kafane, tako mora biti I ne može drugacije. Glasna muzika će oterati namernike znatizeljne da okuse multi-kulturu u multi-kulturnoj zemlji poput ove. Za Bozu je ta reč kao I Buducnost.

Brzo pobegnu a zamene ih polupijani namernici sretni sto su naisli na otvoreno mesto gde mogu na brzinu da popiju par pica, pa da nastave dalje. Za njih je Party , sveta reč, to je njihov cilj ovog vikenda. Napice se brzo, za sto manje para odgegace kuci ko zna kako I onda će u ponedeljak pricati kako su se super proveli. Naravno, primetice I zgodnu pevaljku koja peva na nekom nerazumljivom jeziku, primetice I zgodne žene , možda će sutradan pomisliti das u to sanjali, a možda se neće secati ničega. Uostalom oni nedeljom I ne idu Crkvu, ne brinu za nedeljni rucak kojeg se Boza seca. On se nedeljom probudi I oseti miris supe koja se već kuva, miri vanil secera koji se mesa u mleko za nedeljnu krempitu. Setice se on svega ali rucka neće biti.

Boza jede uglavnom po kafanama, navika koju je stekao vozeci kamion. Dve žene us ostale proslost a Marija je tu sada jedina prisutna u njegovom zivotu. I dobro je.
Sasvim dobro. Ona ispija crno vino, koje jedino mi zovemo crno, mada je crveno.

Izasao je napolje da zapali cigaretu. Pogleda nebo, zvezde se rasule kao klikeri, vetar osvezava, Izadje I Dusica da mu pravi drustvo. Okupi se par ljudi, zapocese neku pricu I kako pocese da pricaju o Bogu , on se ukljuci u raspravu.

-Ma kakav Bog. Ne postoji to.
-Miki menjas pricu, nekada pricas da postoji- rece mu ona
-A secas se one tvoje price kad si nosio kolac da se osveti

Drustvo navali na Bozu I on se zamisli pa poce pricu.

„ Jeste imao sam 14 godina, otac nije dao da se psuje Bog u kuci. Ostao je da pece prase a mene poslao u Crkvu. Lep dan, suncan, radije bih igrao fudbal, nego da slusam popa. Nosim ja onaj kolac I sve ono sto je majka spakovala u pletenu korpu.. Prodjoh pored kafane, kad me neko pozva poi menu. Rajko, mangup, svirac.

-Gde si poso Dodji vamo.
-Ne mogu, nosim kolac , Slava nam je
_Ma doji bre, sedi malo

Udjem ja u kafanu, dim od cigareta me zagolica. Kafane su nekad mirisale na rakiju I veselje. Kockasti stoljnjaci crveno-beli, limene svetlo-plave pepljare su još uvek u mom secanju, radio svira muziku Za tugu tada nisam znao, pa je nisam ni osetio kad sam usao. nije mi bio prvi put da sam tu ulazio,oatc nije znao .Rajko me ponudi picem . Zaredjasmo par tura a onda ja rekoh da moram da idem.

Rajko se nasmeja , uze pogacu I rece
- Ma ja ću to obaviti.

Uze flasu vina , noz mu dade konobar. Prekrsti se , rasece hleb I zalije ga.
Poljubi kolac I dade meni da ga poljubim.

-Eto , rece sad ajmo još po jednu

Posle sat vremena izadjoh ja I podjoh kuci.

Nisam previse brinuo, cekao sam samo da sve to prođe , ali grizla me je savest, moram da priznam.

Otvorio sam kapiju, I majka me doceka uplakana.
- Otac upao u krec.

Imali smo jednu iskopanu rupu gde se gasio krec, kuca se dogradjivala I otac je upao , ništa strasno nije bilo, srećom komsija ga je odmah cimnuo, tako das u rane bile male, jedna noga je stradala.

Ja sam precutao šta se desilo u kafani, ali sam suze brisao I molio se u sebi da sve prođe I da otac ozdravi.

Marija ga pogleda, on zamišljeno pogleda u zvezde

- Kao klikeri, sarenci

Pa namignu nekom gore. I prekrsti se

”