„Kao rosa dođoh,
kao rosa odlazim,
a sav moj život
i sve u Osaki,
samo je san
u drugome snu”

Posmrtna pesma Ode Nobunage

change your ways of observacion...itll be sweet

Diplomatska voznja kroz snove...zanimljivo
Hej Tajka, pa već se povlacis iz ringa?

Ma Tajka, ovde niko ne prica , samo se svadjaju, kude, dokazuju, pametni bez snova, bez dara. Oni koji i imaju volje brzo napuste, jer nisu dorasli za ovaj ring. Bacaju peskir i preskacu konpce posramljeni ili besni.

A ne shvataju da ovde nema kategorija, teska, poluteska, laka i da ovaj ring nije za profesionalce već za ljude dobre volje i dobre naravi. na zalost dolaze jedino oni namcorasti, cast izuzecima, da se ne naljute.

A i sudija je ponekad pristrasan pa izbaci nepravedno borce. A zaboravi na igru, rad nogu. ja nemam trenera, totalni sam amater :)

Meni ovo ne liči na virtuelnog Velikog brata. Ima nedovoljno tolerancije na različitost, ali takva je ljudska vrsta kroz vekove, inače ne bismo imali raskošnu istoriju ratovanja. Svuda je lako sa ljudima dobre volje i dobre naravi, ali je iluzorno očekivanje da ih u realnom životu ima, a ovde ne. Takva oaza bila bi veća veštačka tvorevina i od države, a inače je nemoguća jer i nosioci dobrog nisu lišeni onoga što nije dobro. Veština življenja podrazumeva i umeće komuniciranja sa svima. Unutar toga uspostavljanje pravila komuniciranja sa različitima ne predstavlja borbu u ringu, već nešto drugo. Dakle, ni ovde nije sve onako kako izgleda na prvi pogled.

Ali opet stižem na početak: tolerancija na različitost.

Kad je o „sudiji” reč, nedostaje mu više smisla za provokaciju koju nose i emituju neki ljudi koji su, kao toranj u Pizi, malo nahereni u odnosu na „statistički prosek” a ipak ne urušavaju suštinu onoga što jeste čovek. „Sudija” bi, ako je „sudija”, morao imati u vidu da je ovde ipak Književnost, da kalupi postoje da bi se njihovim razbijanjem granice pomerale, da se plivanje za olimpijadu ne vežba u bari opsednutoj žabokrečinom, makar žabokrečina bila i od sve samih zlatnih niti. U statici nema života. Tin Ujević je u kafani, kao javnom mestu, trebio i ubijao svoje rođene vaške i pisao na salvetama... Pa zbog toga nikad nije bio izbačen iz elitnih kafana onog Beograda. Tako i kod sudije dolazimo do tolerancije na različitost. Banovanje je, naprosto, inferiorna i duhovno impotentna internet giljotina, ružno ogledalo ne banovane osobe, već onih koji banuju i onih koji to podržavaju. Različitost, pa i kad je glupost i prostota, možemo ekskomunicirati, ali pametni ljudi umeju bar da koegzistiraju sa različitim ako već nisu umešni da relacije dignu na kvalitet više.

Nisam shvatila ko su treneri, pa dok ne shvatim nemam šta da kažem.

A kad je o druženju reč, impuls postoji ili ne.

O kom god da je treneru reč, iluzija je da je moguće utrenirati druge. A „drugi” mogu da poklone iluziju da je i to moguće.

Kao i za svakog nadčoveka:)

Ej Tajka, sutra sam slobodna pa ću sve natenane da procitam. Hvala